28.06.2022.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у манастиру Подластва у Грбљу, на Видовдан, 28. јуна 2017. године

,,Видовдане, мој очињи виде, тобом видим што други не виде. Видим Лаза, честитога кнеза, великога косовског витеза, своје небо држи на три прста.” Овај свети дан, Видовдан, сабира нас кроз вијекове, сабирао нас је, све хришћане истока и запада, и прије Косова. Свети мученик Вит, он је пострадао у вријеме Диоклецијана, онога проклетога цара Дукљанина, како је остао запамћен у роду нашем и у историји. И прослављан је, и није случајно да се, ево и данас на овај дан, Видовдан, прославља. Јер овдје, у Доњем Грбљу, и данас постоји свједочанство о храму, обитељи Светога пророка Амоса и Светога мученика Вита. А то свједочанство потврђује и нешто друго што је много значајно: потврђује древно предање да је одавде, са овога мјеста, поријекло и Светога великомученика косовскога, цара Лазара Хребељановића, Грбљановића. Одавде му света лоза ниче те се њоме покољења диче.

Пророк Амос, слављен и прије мученика Вита, велики пророк који је девет вијекова живио прије Христа. Треба прочитати његову књигу пророчку, у којој он говори о свом времену, говори и о ондашњем изабраном Божијем народу јеврејском, али и о другим народима који су у то вријеме живјели. Па ће да каже пророк Амос: ,,За три, за два и четири зла.” И онда ређа редом све, Амонце и друге, на које, због њихових гријехова, прво због њиховог отпадништва од правога Бога, праве вјере, па онда због мржње према својој браћи, а сваки човјек је другоме човјеку брат, Господ попушта невољу и несрећу, страдање и патњу. Не да их уништи, него да искоријени зло и мржњу и безбожништво у њима, да би поново истински Бог, истинска вјера, вјерност Богу, истини и правди Божијој, вјерност човјека другоме човјеку, да би поново процвјетала прво у изабраном ондашњем Божијем народу, а онда послије пророка Амоса у свим земаљским народима. И он је мученички пострадао, пророк Амос, као што је пострадао и мученик Вит од идолослужитеља, богоубица и братоубица свога времена. (За опширније кликните на наслов) 

И то што се догодило са пророком и са мучеником Витом, то се догодило и догађа се са свим земаљским народима! Не треба никад изгубити из вида Каина и Авеља, два брата који су једини тада постојали на земљи, да је Каин убио брата свога Авеља. И у духу тога братоубиства одвија се сва историја рода људскога. И онда и у прошлим временима и данас, поново Каин убија брата Авеља ради свога егоизма, саможивости, ради своје лажне идеологије, лажне вјере, ради љубоморе, ради зависти. Позавидио је Каин своме брату Авељу што је Бог умножио његова стада и подарио му награду, подарио му и друге дарове. Позавидио и намјесто да се обрадује напретку свога брата, он је убио свога брата и тиме започео крваво братоубилаштво кроз сву историју рода људскога. Све што се догађало од тада до данас, оно је у знаку тога братоубилаштва.

Па ево и Косово које нас данас сабира, сјећање на њега и на честитога кнеза, и оно је у духу братоубилаштва! Они који су на челу са Муратом убијали косовске витезове, оне који су бранили вјеру и отачаство, своје достојанство бранили, свој образ и своју част, они су их убијали, отимајући и намећући им своју лажну вјеру, отимајући им њихову земљу и сва њихова добра и њихово достојанство. А они, по истом начелу кога се држао и пророк Амос и пророк мученик Вит, они су били спремни да се жртвују за истину Божију, за правду, за отачаство своје, за браћу своју, на челу са Великомучеником косовским Лазаром, који је контао и преконтавао, као што и ми данас контамо и преконтавамо, када је добио ону књигу из Јерусалима од Пресвете Богородице да га пита коме ће се приволети царству. Контао и преконтавао па ће рећи цар Лазар: ,,Земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека!” Жртвује се за свој образ, за истину праву и непролазно, вјечно људско достојанство, за живога Бога распетога и васкрслога, који је почетак и крај, који је почетак неба и земље и који ће судити и живима и мртвима, и царству Његовом неће бити краја!

Жртвовао се, дакле, за Небеско царство и тиме наставио пут мученика Вита, древнохришћанскога, пут пророка Амоса и других светих великих пророка, наставио онај пут на који га је призвао, и њега, и нас, и сав људски род, Господ, Бог и Спас наш Исус Христос, распети за живот свијета. Онај који је рекао за Себе, и то потврдио, да ,,није дошао да му служе него да служи и не само да служи, него да живот свој положи за ближње своје.” Поставши Јагње заклано за живот свијета и поставши призив свакоме истинском људском роду. А ко хоће да постане један човјек, прави човјек, један народ, прави народ, он је призван да понесе крст Христов, голготски крст, јер се само кроз крст и Голготу посвједочује вјерност истини Божијој, истинском људском достојанству, да би онда задобио васкрсење и био прослављен и овдје на земљи због своје жртве, али прослављен, још важније, и у вјечном и непролазном Царству небеском.

Ево и данас, и ми данас сабрани, и наш народ, и ова наша земља овдашња и ове друге земље, и све друге земље Европе, налазимо се непрекидно, и човјек и човјечанство, пред тим избором лазаревским: Коме ће се привољети царству? Земаљском, пролазном, лажним идејама и идеологијама, лажним боговима и божанствима, обоготворујући оно што је пролазно, што је ништавно, што је на земљи? И ове кости које смо сахранили, потврђују да је све пролазно, они су јуче постали оно што смо ми данас видјели, а ми ћемо сјутра бити.

Дакле, сви они и све што се на земљи догађа је пролазно и ништавно. И тешко човјеку, тешко народу, тешко човјечанству које жртвује све оно што има за оно што је ништавно, што је пролазно, што је смртно!

Два су пута, драга браћо и сестре, на које је призван сваки човјек овдје на земљи: на пут живота вјечнога и непролазнога, који је пут Божији. То је онај пут за који је Христос рекао: ,,Ја сам Пут, Истина и Живот. Ко ходи за мном неће ходити по тами, него ће ходити у живот вјечни.” То је пут живота. А пут смрти је овај: обоготворење себе, обоготворење предмета око себе, обоготворење својих лажних идеја и идеологија. Обоготворење свога дебелога цријева коме се клања данас и Европа, и Америка, а нажалост и ми смо кренули томе дебелом цријеву да се клањамо, а бојим се да је то искушење кроз сву историју рода људскога и код свих земаљских народа.

Ми тако сабирајући се на ова света мјеста, и на ово свето мјесто, нарочито за Видовдан, кроз Видовдан, што значи кроз Христову Голготу и Његово Васкрсење, сагледавамо све: живот, себе, живот свога народа и живот свијета и човјечанства. И зато се радујемо што је Бог удостојио наш народ, који није безгрешан, један од најгрешнијих народа на овој земљи, али, с друге стране, и народ чији су најизабранији људи његови понијели Крст Христов и носили га часно и честито, ево, на челу са Светим великомучеником косовским Лазаром, опредјеливши се за Косовски завјет који није ништа друго него је огранак Новог завјета, завјета у Крви Христовој, у светој тајни Крви и Тијела Христовога, којим смо се данас причестили. Дао нам је Бог и Лазара Великомученика и многе друге пострадале који су жртвовали свој живот за Бога и за правду Божију, за истину, и до Косова и на Косову и по Косову до наших дана, а и у вријеме новога помрачења Другога свјетскога рата, јер шта су били фашисти и нацисти него каиновска војска! Братоубилачка војска која је из својих интереса, земних и пролазних, својих сујета и властољубља, уништавала и људе и народе! А шта су били и они који су овдје побили ову невину дјецу на правди Бога, него исто тако Каинови потомци. Каиновска братоубилачка рука је побила Грбљане и Бoкеље и овдје, а и оне који су одавде гоњени мржњом братском и страхом, који су преко данашње Босне и Херцеговине побијени од исте каиновске руке, до Словеније и Целовца, као и они који су шире од њих гинули и погинули. Њих се сјећамо, у молитви призивамо Господа да упокоји душе њихове тамо гдје нема туге и болести и братомржње, а у исто вријеме молимо се Господу да исцјели род људски, да исцјели и наш народ који припада том људском роду.

Од каиновског опаког и отровног сјемена, опет данас се повампирило у Црној Гори и шире од Црне Горе! А најопакије у свему томе јесте што они који мисле да су изабрани да воде народ, да га воде, да га заводе тим каиновским, братоубилачким, богоубилачким путем кажу и сад кажу неки: ,,Ми нијесмо за небеско царство, ми смо за земаљско царсто.” Кукала им мајка! Што значи да су они за смрад, за смрт, за ништавило, за мржњу, за братоубиство, за богоубиство! Је ли то пут потомака Великомученика косовског Лазара? Је ли то пут ученика Свете браће Кирила и Методија, Наума и Климента, Јована Владимира, зетскога краља и мученика, Симеона и Саве, Светога Петра Цетињскога и Петра Ловћенског Тајновица? То није њихов пут! Њихов пут је пут пророка Амоса, пророка Вита, Христов пут ношења Часнога, животворнога крста, страдања за крст, за слободу истинску, не само земну слободу. Јер шта је земна слобода? Дунеш па те нема, па си онда жртва смрти, пролазности и ништавила. Једина истинска слобода за коју се вриједи борити и жртвовати, то је слобода вјечна, слобода од ђавола, од гријеха, од богомржње, братомржње и од смрти! То је једина слобода и они који су се за ту слободу борили и боре, они су истински слободни људи, ма коме земном народу припадали!

Зато, прослављајући Видовдан, пророка Амоса и Вита мученика, прослављајући Великомученика косовскога Лазара и све оне који су живот свој жртвовали за истину и правду Божију, за вјеру и отачаство, подсјетимо се на тај свети пут, лазаревски пут, на Косовски завјет, који је у ствари Нови завјет у Крви Христовој, Христа распетога. И подсјећајући се на тај пут кренимо, наставимо да ходимо тим пророчким, апостолским, Христовим, лазаревским путем, путем светих мученика, страдалника кроз вијекове за вјечно и непролазно царство Божије, који земаљско не уништавају, не разарају, него га умножавају, обогаћују, да би њиме могли да задобију оно што је вјечно и непролазно!

Нека је благословен овај празник у овој светињи древној, нека су благословени и они које смо данас овдје сахранили, које смо овдје око храма, приликом обнове, њихове земне остатке нашли, да их похранимо са љубављу цјеливајући. Нека су благословени и они који су овдје сахрањени, који су пострадали за вјеру и отачаство од каиновске братске руке. И нека би брат Каин, убица, богоубица и братоубица, који и дан-данас опет преузима власт над свијетом, нека би се он уразумио да то није пут за човјека, није за људско биће. Једини пут на који смо призвани јесте управо пут којим су ходили свети Божији људи и једини крст на који смо призвани је Крст Христов, да га носимо и да се њиме поносимо. То је оно што нам поручује Видовдан, то је оно што нам поручује ова светиња древнохришћанска. Овдје смо нашли и крстионицу древнохришћанску, још од 4. или 5. вијека су се овдје крштавали у знаку тога крста безбројне душе, крштавали се и са Богом ходили кроз вијекове.

Богу Оцу, и Сину и Духу Светоме, Богу љубави, и светим пророцима, мученицима, који су носили крст Христов на челу са Великомучеником Лазаром косовским, нека је слава и хвала, у вијекове вијекова. Амин.

Tранскрипт Данило Балабан

Митрополија црногорско-приморска