05.05.2019.
Књига – спис „Кроз тамнички прозор“ владике Николаја Велимировића настала је за вријеме његовог заточења у логору Дахау, а сачињава је низ владичиних порука српском народу, објашњава аутор фељтона Крсто Станишић
Пут српског народа је био управо такав, узан и тијесан пут покајања и војевања против зла које долази од туђинаца и које имамо код себе. У последња два столећа огромно је и страшно искуство српско, пише владика Николај у свом спису Кроз тамнички прозор . Чим су наши преци почели да се спашавају од Азијата (мисли на Турке) и ослобађају се од њих, Западна Европа се почела показивати као непријатељ наше слободе и, од тада до данас, пред нашим очима откривала се неслућена стварност тог друштвеног система. У књизи писаној у логору Дахау наводи се да су сви путеви Западне Европе не милост и истина, правда и радост, већ немилост и лаж. У највећем разочарењу питали су се синови Светог Саве: па гдје је Христос у Западној Европи – у којој се милост схвата као слабост, а немилост рачуна као природно здравље и својство супериорности. Иако су проповједници таквих теорија завршавали у лудницама, законодавци европски писали су законе у том духу права јачега, по узору како то бива у стаништима дивљих створења. Модерна Европа је одбацивала заповијести Божије, узимајући их као шалу, а ријечи Христове као дјечју играчку; а, прихватили су ријечи својих самозваних мудраца, ухватили су се за басне и маштарије својих пјесника и филозофа. Неприродна и поремећена равнотежа између божанског и људског доводи до потреса васионе, када Створитељ прибјегава последњем средству: пусти да се види која је то сила и за колико времена – изнад сваке моћи и власти. И ти који су вјеровали да су изнад свих, у свом безумљу, почињу запомагати и молити мир, али мир без Бога.
У Старом и Новом завјету, у сваком исказу видимо вјеровање како је Господ Домаћин у цијелом дому васионском. У име Христово крстила се и паганска Европа, и Његовим именом је стотинама година овјеравала и потврђивала своје мисли, ријечи и дјела. Временом је Европа потпадала под утицаје потрошених и пропалих идеја из паганског периода и, разочаравана свим тим – све је склањала у музеје. И Бог је истиснут из живота, из дворова, друштва, историје, и конзервиран у музејима. А демократи и републиканци владаху над народима – у име народа. Име Божије је одбачено као да га нема. Али, кад је народ почео тражити правду, истину и милост – самозвани и страшни тирани су успјели да га преваре и све му узму. И док је тиранин сркао сласти из чиније неправде – одједном, праведник се диже са заставом Бога осветника и неправедник бива постиђен и поражен. (ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Николај од свег срца жели европском човјечанству оно што је милост и истина, правда и радост. То што жели је, уствари, Христос, онај Христос Којега су заједно са нама вјековима вјеровали. Српски народ је, каже Николај, пошао за Христом по слободном избору, а не по сили. Није се крстио једнога дана по заповијести или нечијем закону, него се постепено крштавао кроз неколико вјекова. То је показатељ наглашеног осјећања слободе, да и најсветије чинове врши и прихвата само добровољно. Туђинску тиранију не подноси и противи јој се. Слобода је, по Николају, слобода од злих људи и служба благоме Богу. Боље смо разумијевали како поразити зле људе, него – како је слобода служба милостивом и свемогућем Богу. Због тог неразумијевања и отуђења од Цркве често се губила слобода. За Крст смо у рату гинули, а у побједи и миру погазисмо Крст, каже Николај . Али, за сваку своју невољу нијесмо кривили друге, него себе. Нема народа који тако јасно и просто зна да објасни све што га снађе, било добро или зло, као што то умије српски народ .
Највеће зло које у новије вријеме притиска човјечанство је – очајање. Очајање је, наводи Николај, највеће, управо, код најбогатијих и најученијих . Одкуд празнина ума и пустош срца код тих који се сматрају најсрећнијима у овом свијету? Задивљујуће је како владика Николај има изврсно познавање егзистенцијалних стања човјека у свим токовима живота. Он кроз призму црквеног искуства сагледава не само кад и зашто ко гријеши, већ тумачи и како ће све то проћи пред Богом.
Приредила: Петка Луковић
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
(Извор: сајт Митрополије црногорско-приморске)