Владика Николај:„Кроз тамнички прозор” – Запис о европском човјечанству
05.05.2019.
Књига – спис „Кроз тамнички прозор“ владике Николаја Велимировића настала је за вријеме његовог заточења у логору Дахау, а сачињава је низ владичиних порука српском народу, објашњава аутор фељтона Крсто Станишић
Пут српског народа је био управо такав, узан и тијесан пут покајања и војевања против зла које долази од туђинаца и које имамо код себе. У последња два столећа огромно је и страшно искуство српско, пише владика Николај у свом спису Кроз тамнички прозор . Чим су наши преци почели да се спашавају од Азијата (мисли на Турке) и ослобађају се од њих, Западна Европа се почела показивати као непријатељ наше слободе и, од тада до данас, пред нашим очима откривала се неслућена стварност тог друштвеног система. У књизи писаној у логору Дахау наводи се да су сви путеви Западне Европе не милост и истина, правда и радост, већ немилост и лаж. У највећем разочарењу питали су се синови Светог Саве: па гдје је Христос у Западној Европи – у којој се милост схвата као слабост, а немилост рачуна као природно здравље и својство супериорности. Иако су проповједници таквих теорија завршавали у лудницама, законодавци европски писали су законе у том духу права јачега, по узору како то бива у стаништима дивљих створења. Модерна Европа је одбацивала заповијести Божије, узимајући их као шалу, а ријечи Христове као дјечју играчку; а, прихватили су ријечи својих самозваних мудраца, ухватили су се за басне и маштарије својих пјесника и филозофа. Неприродна и поремећена равнотежа између божанског и људског доводи до потреса васионе, када Створитељ прибјегава последњем средству: пусти да се види која је то сила и за колико времена – изнад сваке моћи и власти. И ти који су вјеровали да су изнад свих, у свом безумљу, почињу запомагати и молити мир, али мир без Бога.
У Старом и Новом завјету, у сваком исказу видимо вјеровање како је Господ Домаћин у цијелом дому васионском. У име Христово крстила се и паганска Европа, и Његовим именом је стотинама година овјеравала и потврђивала своје мисли, ријечи и дјела. Временом је Европа потпадала под утицаје потрошених и пропалих идеја из паганског периода и, разочаравана свим тим – све је склањала у музеје. И Бог је истиснут из живота, из дворова, друштва, историје, и конзервиран у музејима. А демократи и републиканци владаху над народима – у име народа. Име Божије је одбачено као да га нема. Али, кад је народ почео тражити правду, истину и милост – самозвани и страшни тирани су успјели да га преваре и све му узму. И док је тиранин сркао сласти из чиније неправде – одједном, праведник се диже са заставом Бога осветника и неправедник бива постиђен и поражен. (ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)
Николај од свег срца жели европском човјечанству оно што је милост и истина, правда и радост. То што жели је, уствари, Христос, онај Христос Којега су заједно са нама вјековима вјеровали. Српски народ је, каже Николај, пошао за Христом по слободном избору, а не по сили. Није се крстио једнога дана по заповијести или нечијем закону, него се постепено крштавао кроз неколико вјекова. То је показатељ наглашеног осјећања слободе, да и најсветије чинове врши и прихвата само добровољно. Туђинску тиранију не подноси и противи јој се. Слобода је, по Николају, слобода од злих људи и служба благоме Богу. Боље смо разумијевали како поразити зле људе, него – како је слобода служба милостивом и свемогућем Богу. Због тог неразумијевања и отуђења од Цркве често се губила слобода. За Крст смо у рату гинули, а у побједи и миру погазисмо Крст, каже Николај . Али, за сваку своју невољу нијесмо кривили друге, него себе. Нема народа који тако јасно и просто зна да објасни све што га снађе, било добро или зло, као што то умије српски народ .
Највеће зло које у новије вријеме притиска човјечанство је – очајање. Очајање је, наводи Николај, највеће, управо, код најбогатијих и најученијих . Одкуд празнина ума и пустош срца код тих који се сматрају најсрећнијима у овом свијету? Задивљујуће је како владика Николај има изврсно познавање егзистенцијалних стања човјека у свим токовима живота. Он кроз призму црквеног искуства сагледава не само кад и зашто ко гријеши, већ тумачи и како ће све то проћи пред Богом.
Приредила: Петка Луковић
(НАСТАВИЋЕ СЕ)
(Извор: сајт Митрополије црногорско-приморске)
новости
НОВОСТИ
Календар за 6. децембар Свети Амфилохије...
Рођен у Кесарији Кападокијској, земљак и пријатељ Светог Василија Великог. Мајка Светог...
Календар за 5. децембар Свети апостоли Филимон,...
Свети Филимон је био родом из Колоса. Ученик апостола Павла. Апостол Павле му је послао...
ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ЛИТУРГИЈСКИ...
Празник Ваведења Пресвете Богородице литургијски је прослављен данас у Цркви Св. Николе у...

