07.09.2018.
У Рубрици „Два минута" Радио Котора Которанима се својевремено обратио и Драган Ђурчић, најављен као дугогодишњи спортски и јавни радник и секретар Српског пјевачког друштва „Јединство". Преносимо његову колумну.

„Добро јутро, драги моји Которани,
Размишљајући о чему да говорим у својих данашњих два минута на нашим валовима Радио Котора, поштовани слушаоци – да ли да се дичим спроведеном централном прославом 175-годишњице СПД „Јединство", или пак о нечем другом, послушао сам мишљење особе коју пуно цијеним (ко је хтио да слуша о „Јединству", имао је протеклих седмица пуно прилика, рађе причај о нечем мање познатом), па сам се одлучио за једну ПРИЧИЦУ О ЋИРИЛИЦИ, посебно што је и она на неки начин везана за опстојање „Јединства". У ствари, замислимо хипотетичко питање анонимном интелектуалцу – „Да ли се Франц Јозеф служио ћирилицом?" Па још да му одмах додаш и одговор - ДА! Ваљда би свако нормалан тражио доказ за то. Е, доказ је у Котору, у витрини Ризнице Српске православне црквене општине!

Поред других вриједних и раритетних експоната, ту је и Указ Њ.Ц.В. цара Фрања Јосифа (од 23. јулија 1874.године) о постављењу архимандрита Герасима Петрановића за епископа бококоторско-дубровачког са сједиштем у Котору. Тај указ је написан и потписан од стране императора на три језика (на по шест страница): њемачком латиницом (потписан исписаним рукописом Франтз Јосеф) као основним језиком у Империји, талијанском латиницом (Францесцо Гиусеппе), као службеним језиком у Далмацији и српском чирилицом (Фраљо Јосип), као језиком народа на који се односи. На првим страницама тих превода исписане су све Његове титуле (...Господар Трста, Котора и осталих славјанских области, Војвода војводства српског и слично).(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

А гдје је ту СПД „Јединство"? Наиме, прије двадесет година, у октобру 1994. године, приликом прославе 155. годишњице Друштва, организовали смо научни скуп о „Јединству". Окупио се тада научни крем из Србије и Црне Горе који је на прави начин о томе могао говорити. Међу њима били су и академик Дејан Медаковић (тадашњи секретар САНУ) и проф.др Алојз Ујес (професор Академије драмских уметности из Београда), Бокељима познат као особа која је лобирала и створила амбијент да се у Рисну сруши Дом културе, задужбина великог народног добротвора Васа Ћуковића и умјесто ње сагради поливалентна дворана, која је и данас, 35 година након земљотреса, још у изградњи! Прото Момчило Кривокапић је имао потребу да гостима покаже и експонате у Ризници. На ред је дошао и поменути указ. Када је акад. Дејан Медаковић видио императоров славјанизовани потпис Фрањо Јосип написан ћирилицом, са осмјехом на лицу је прокоментарисао: „Величанствено! Будите срећни да имате такав раритетан документ. Чувајте га." Проф. Ујес је прокоментарисао: „То је фалсификат, сигурно га је потписао неки чиновник..." Медаковић, иначе некадашњи бечки студент, покосио га је оштрим погледом и коментаром: „Ма какав фалсификат, молим Вас. То је оригинал! Зар мислите да је тадашња Аустро-Угарска почивала на лажима и преварама? Па како би онда толико времена опстојала држава у којој је било мање од једне четвртине Шваба, а владала је са три четвртине странаца и то Италијана, Словена, Хуна, Влаха, Румуна... То је био рецепт управљања у вишенационалним државама".
Ово моје сјећање и обраћање можете прихватити као обичну козерију једног поносног Которанина. Додуше, мудрији, који одлучују о судбини држава у којој нема мајорантне нације, можда би могли нешто из овога и да науче, на корист свих својих поданика. Можда, ко зна...?!
Срдачно ваш
Драган Ђурчић