16.09.2021. 

Опраштање

Драматични друштвени догађаји који су се недавно одиграли у Црној Гори наводе нас да се на Aгори посветимо теми опраштања.

Способност опраштања је изузетна врлина, и то врлина у оном изворном значењу те ријечи, као у грчком арети или римском виртус – „бити способан“, „бити кадар“ за нешто. Опраштање је духовни подвиг и дио молитвеног чина, став који је неодвојив од хришћанског начина живота и мен­талитета. Утолико је опраштање један начин свједочења Божијег присус­т­ва у свијету.

Опраштање је и темељ на коме почива људско друштво, онако како га схвата православно хришћанство. Способност и могућност праштања је један од услова постојања људске заједнице. Неуспјех у праштању је коријен лич­ног животног и друштвеног неуспјеха, разлог због којег друштвени односи често улазе у озбиљне проблеме, а појединац у озбиљне психолошке компликације. Речено једноставним народским језиком, човјек који није способан за опраштање није „ни за Бога ни за народ“.

Све то говори да је опраштање витално важна духовна и друштвена те­ма, тим прије што је наше друштво, у периоду борбеног атеизма, деценијама било изграђивано на тињајућем афекту озлојеђе­ности, огорчености, ос­вето­љу­­бивости или ресанти­мана према неисто­мишље­ницима. Јавни простор код нас се и данас, као по инерцији, перманентно испуњава овим нездравим сентиментима из спектра ресантимана који онемогу­ћавају истински сусрет са другим и један релативно стабилан дру­штвени живот.

Неуспјех у опраштању, који има озбиљне друштвене реперкусије, пос­љедица је предрасуда, клишеа и стереотипа којима појединци и читаве групе подлијежу. Под раз­нородним спољашњим утицајима, људи су склони да продукују илузије и искривљене слике о себи и другима с којима се налазе у антагонистичким односима.

Пуноважан теоријски и практични одговор на проблем опраштања до­лази нам из хришћанске духовне културе у којој је опраштање божанска за­по­вијест, етичка врлина, духовни подвиг, благодатни дар, норма живљења која налаже да се усрдно молимо за спасење других, али и да се пред приговорима других понизно преис­питујемо.

доц. др Душан Крцуновић

https://svetigora.com/dusan-krcunovic-na-agori-oprastanje-je-nacin-svjedocenja-bozijeg-prisustva-u-svjetu/