09.12.2019.

О боравку и стварању бројних црквених великодостојника, државника, политичара, научника, умјетника, писаца, неимара и публициста из српских крајева, без којих се не може замислити историја, духовни и културно-просвјетни идентитет Црне Горе, говорили су истакнути научници и интелектуалци са простора Црне Горе и региона

Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, Велике Подгоричке скупштине српског народа у Црној Гори и Дана уједињења Црне Горе и Србије, Српски национални савјет Црне Горе организовао је научни скуп под називом „Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе”, који је одржан у сали „Војводина” Српске куће, у Подгорици.

О боравку и стварању бројних црквених великодостојника, државника, политичара, научника, умјетника, писаца, неимара и публициста из српских крајева, без којих се не може замислити историја, духовни и културно-просвјетни идентитет Црне Горе, говорили су истакнути научници и интелектуалци са простора Црне Горе и региона.

Скуп је благословио свештеник протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић, након чега је др Момчило Вуксановић поздравио скуп у име организатора.

– Ово је празник за српски народ у Црној Гори јер обиљежавамо 800 година аутокефалности Српске православне цркве, али и Дан уједињења Црне Горе и Србије. Овај скуп организован је са намјером да покажемо да смо ми увијек били један народ, да је повезаност била изузетна и да она никада није престајала. Ми јесмо један народ, и вјештачки успостављене границе између нас никако не могу да буду на штету народа – казао је, између осталог, др Вуксановић, поздрављајући скуп.

Учеснике је поздравио и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, а у име Матице српске из Новог Сада.

– Тема која је данас на дневном реду „Улога знаменитих личности из српских земаља у историји Црне Горе”, у битном је матичарска, свесрпска тема. У свијету који се множи и расте бројем, али не љепотом, гдје је једини смисао у ствари сјећање на смисао, култура је оно што животу даје виши смисао. Ова тема нас упућује на духовну повезаност Срба и српских земаља. Значај овог скупа видим у томе да се лијечимо, лијек узимајући, а не рану на рану да додајемо - казао је, између осталог, у свом обраћању Радуловић.

Учесници научног скупа била су значајна имена домаће науке, културе и умјетности.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)  

Књижевник Будимир Дубак излагао је на тему „‚Биљешке једног писца‘ Сима Матавуља и ‚Мемоари‚ војводе Сима Поповића”. Тема протојереја-ставрофора др Велибора Џомића била је „Митрополит црногорски Митрофан (Бан)”, а Ратка Дмитровића „Валтазар Богишић и Сима Матавуљ у Црној Гори”. Проф. др Дејан Микавица говорио је на тему „Лаза Костић и Црна Гора”, проф. др Владан Гавриловић „Светозар Милетић о Српској Спарти (Црној Гори)”, протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић „Прота Јован Сундечић, српски пјесник и секретар књаза Николе”, академик Зоран Лакић „Извањци у Црној Гори”, проф. др Валентина Питулић „Живот и рад Вука Врчевића, сарадника Вука Стефановића Караџића”, др Драго Његован, музејски и научни савјетник, Музеја Војводине „Јаша Томић и Црна Гора”, др Горан Комар „Топаљски капетан Симо Милутинов”, мр Предраг Остојић „Савременици о Валтазару Богишићу”, проф. др Јелица Стојановић „Значај Саве Дечанца за српску духовност и писменост, и за црквени живот Паштровића”, др Душко Бабић „Симо Милутиновић Сарајлија и ‚српски непрекид‘ у Црној Гори”, др Милан Мицић, Покрајински секретаријат за културу Војводине „Ђура Јакшић и Црна Гора”, Зоран Вељановић, архивски савјетник и кустос Музеја Војводине „Јован Пачу и Црна Гора”, проф. др Божидар М. Бојовић „Др Милан Јовановић - Батут зачетник научне медицине у Црној Гори”, Дејан Томић „Дубровачки Србин Матија Бан код Његоша”, др Будимир Алексић „Дјелатност Сима Матавуља у Црној Гори и Боки Которској”, проф. др Саво Марковић „Утицај извањаца на црногорско законодавство у 19. вијеку и првој деценији 20. вијека”, као и Драган Лакићевић на тему „Јован Јовановић Змај”. А.Ћ.

Неизбрисив траг

– Буквар инока Саве је изузетно дјело свог времена и српске историје и писмености уопште. Као буквар српске писмености, издваја се у времену, с обзиром на рани настанак, јер је врх и оаза, до неких новијих времена - казала је проф. др Стојановић.

Др Алексић је истакао да је Симо Матавуљ један од најзначајнијих српских реалистичких приповједача.

– У његовом књижевном дјелу тематски се могу издвојити три основна регионална круга: приморски, који обухвата Далмацију и Боку, црногорски и београдски круг - казао је, између осталог, Алексић.
(Dan.co.me)