23 јула, 2020.
Гостујући у емисији „Церковь и мир“, која се емитује на каналу „Россия 24“ суботом и недјељом, предсједник Одјела спољних црквених веза Московског патријархата митрополит Волокаламски Иларион одговорио је на питања водитељке овог тв канала Екатерине Грачеве.
Интервју преносимо интегрално:
Е. Грачева: Поздрављам вас, са вама је Екатерина Грачева, ово је програм «Црква и свијет» на тв «Русија-24». О главним темама ове недјеље у Русији и широм свијета разговарамо са митрополитом Волоколамским Иларионом, предсједником Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. Владико, поздрављам Вас!
Митрополит Иларион: Добар дан, Екатерина. Добар дан, драга браћо и сестре.
Е. Грачева: Без претјеривања, главна вијест је догађај око Свете Софије у Турској. Предсједник Руске Федерације Путин разговарао је телефоном са турским лидером Ердоган ом. У том разговору Ердоган га је увјерио да се хришћански мозаици неће дирати и да ће улаз у храм бити отворен за све хришћане. Моје питање је: зашто је Ердоган од свих свјетских лидера одлучио да о томе разговара са Путином?
Митрополит Иларион: Прво, колико се може судити по официјелном саопштењу са тог разговора, није био Ердоган покретач теме везане за Свету Софију, већ Путин. Мислим да то свједочи о забринутости која у Русији постоји не само на нивоу Цркве већ и на нивоу државе, у вези са одлуком коју су донијеле турске власти. Чињеница је да је за милионе православних хришћана широм свијета храм Свете Софије био и остаће храм. У овом случају, турске власти су занемариле вољу хришћанског свијета и узеле за основу мишљење које се развило у турско-муслиманској заједници.
Наравно, овај догађај је у читавом хришћанском свијету схваћен као још један ударац хришћанству у свјетлу прогона којима је хришћанство подвргнуто у различитим дјеловима свијета, укључујући Блиски Исток и Сјеверну Африку. Након што је наш Патријарх дао изјаву, Државна дума Руске Федерације дала је изјаву, предсједник Руске Федерације се у разговору с турским предсједником Ердоганом такође дотакао ове теме и подијелио забринутост коју је ова одлука изазвала у хришћанском свијету. (За опширније клкните на наслов)

Е. Грачева: Новинске агенције наводе да је Ердоган у овом разговору са Путином гарантовао да познати вјековни хришћански мозаици неће бити срушени и префарбани, већ ће се само заклањати током трајања муслиманске молитве, односно да ће бити одређени компромис. Занимљиво је да Ердоган није дао такве гаранције вјерским вођама, већ их је дао Путину. Испада да Путин није покренуо ову тему у разговору, судбина мозаика била би нејасна.
Митрополит Иларион: Надам се да се предсједник Ердоган односи према предсједнику Путину с поштовањем и да неће игнорисати његово мишљење. Надам се да ће овај разговор, између осталог, утицати и на одлуку која се тиче судбине хришћанских симбола и ових непроцјењивих, чудом преживјелих мозаика.
Знате да када је Цариград пао под налетом Турака и када је први пут храм претворен у џамију, онда је готово сав мозаички украс овог храма уништен: једноставно је био срушен чекићима, а тамо гдје је прекривен малтером је сачуван, можда, није било довољно времена [да се све сруши], или из неког другог разлога, али сигурно није сачувано да би се сачувало. Остаци мозаика су прекречени, са надом да их нико никада више неће видјети. Ипак, они су чудесно преживјели, и заиста постоје непроцјењиви мозаици са умјетничког становишта, и за све хришћане ово је највеће светилиште.
За нас православне хришћане, црква Свете Софије у Цариграду исто је што и катедрала Светог Петра у Риму за католике, па са великом тугом доживљавамо и саму одлуку која је донијета и чињеницу да у политичком свијету практично нико осим предсједника Путина, није реаговао на овај догађај. Ипак, надамо се да ће обећања која је Ердоган дао Путину бити испуњена и да ће се ови мозаици сачувати. Да ли ће бити замрачивани или прекривани током муслиманских служби – надам се да ће нови власници овог храма то сами осмислити. За нас је најважније да се ово хришћанско наслеђе сачува, да се до њега приступ сачува и да, упркос претварању – не по први пут – овог храма у џамију, хришћани имају слободан приступ овом храму и светињама које су се у њему сачувале.
Е. Грачева: Неравнодушни православни публицисти у Русији и Украјини активно говоре о овом догађају. На примјер, постоји мишљење да је Бог кроз овај догађај казнио патријарха Вартоломеја због украјинског раскола, а замјеник предсједника СИНФО-а, Александар Шипков, вјерује да је Васељенски патријарх лично крив за претварање храма Свете Софије у џамију. Да ли је то званичан став читаве Руске православне цркве или имате другачије мишљење?
Митрополит Иларион: Са тим се ја не могу сложити. Званична позиција Руске православне цркве недавно је више пута изражена – и у изјави Његове Светости Патријарха, и у изјави Светог Синода, и у мојим честим наступима, укључујући и у нашем програму. Генерално, Одјељење за спољне црквене односе Московске патријаршије је овлашћено тијело да изрази став Руске православне цркве о спољним црквеним питањима.
Наравно, не можемо кривити патријарха Вартоломеја што није успио да спријечи турске власти да донесу ову одлуку, јер знамо да у многим другим случајевима турске власти не обраћају никакву пажњу на његов положај и његово мишљење. Али чињеница да православље ослабљено дочекује овај тужни догађај је тачна. Нажалост, подјела до које је дошло због признања украјинског раскола од стране патријарха Вартоломеја, је нанијела штету укупној православној цркви – то је већ свима очигледно.
Међутим, и новинари и историчари повлаче паралеле, подсјећајући на 1453. годину, када је Цариградски патријарх, неколико година раније, потписао унију с Римом. У осталим Црквама та унија није била призната, у Руској Цркви та унија није била призната. Затим је пао Цариград, а Света Софија је претворена у џамију. Сада неки критичари и публицисти воде паралелу с тим догађајима, кажу да је прошле године легализован украјински раскол, а ове године Света Софија је претворена у џамију, повезујући ту причу са актуелном. Али, понављам, такве изјаве не одговарају ставу Руске православне цркве.
Е. Грачева: Идемо сада на догађаје у Црној Гори. Патријарх Кирил позвао је црногорске власти да прекину прогон Српске Цркве, и то не први пут, истичући да секуларни владар не може стварати Цркву. Колика је тежина ријечи патријарха Кирила у Црној Гори?
Митрополит Иларион: Сукоб између државе и Цркве траје у Црној Гори већ више мјесеци. Врло је слично ономе што се догађало у Украјини за вријеме предсједника Порошенка, када је Порошенко објавио да је независној Украјини потребна независна црква, подржао је расколнике и изборио се за подршку од патријарха Вартоломеја. Знамо добро до чега је легализација раскола довела: подијелила је православни свијет и поставила крст на политичку каријеру иницијатора ове авантуре, господина Порошенка.
У Црној Гори се догађа слично, јер постоји раскол: постоји мала расколничка група која себе назива Црногорска православна црква, а постоји канонска црква којој припада апсолутна већина православних вјерника у Црној Гори. Предсједник Ђукановић, који није ни вјерник ни, колико је познато, крштен, одлучио је да у Црној Гори оснује своју цркву, одвојену од Српске православне цркве. Он покушава да на овај потез на све могуће начине усмјери канонску Цркву, али канонска Црква, као што је то било у Украјини, не предузима такве авантуре, и то је сасвим природно. Да би се убрзао овај процес и постигли бодови у изборној борби – избори у Црној Гори су заказани за крај августа – у ту сврху је г. Ђукановић иницирао усвајање закона који је изазвао доста контроверзи, негативно је оцијењен у такозваној Венецијанској комисији, а који је апсолутно негативно схваћен и у канонској Цркви у Црној Гори, која припада Српској православној цркви, и међу црногорским народом. Према овом закону, сва црквена имовина саграђена прије 1918. године мора прећи у власништво државе која ће одлучити коме ће дати ту имовину.
Наравно, црногорски народ је с правом видио ово као напад на вјековна светилишта канонског православља и устао је да брани Цркву. Широм цијеле Црне Горе биле су бројне литије са хиљадама вјерника, све док их нису забранили под изговором карантина, а сада људи – љекари, војници, представници других струка – прикупљају потписе у одбрану канонске цркве у Црној Гори.
Више пута смо упозоравали, укључујући и овај програм са вама: ако владар крене против свог народа, неће завршити на добро. Нажалост, до сада се у Црној Гори догађаји развијају по најтужнијем сценарију.
Е. Грачева: Телеграм канали у Русији, који помно прате живот Руске православне цркве, обраћају пажњу на чињеницу да док патријарх Кирил коментарише догађаје у Турској, у Црној Гори, управљање Руском православном црквом је парализовано због ситуације са коронавирусом. Разлог је тај што се дуго – око три мјесеца – није одржао Свети Синод, а наводно патријарх Кирил не жели да га спроводи даљинском комуникацијом. Да ли је то тачно, јер је, колико знам, одржан Свети Синод 16. јула. У ком облику се то одвијало?
Митрополит Иларион: Прво бих желио да посавјетујем наше гледаоце да не користе информације које долазе са канала Телеграм, јер нико није одговоран за тачност тих информација. Ти људи могу прилично неодговорно да прикупљају информације из неких углова, преко извора, преко секундарно запослених у неким црквеним институцијама, затим цртају одређену слику, која је представљена као инсајдерски приказ, али у ствари је то само некомпетентна слика, нетачна и често погрешна.
У овом случају, забринутост канала Телеграм је изненађујућа, јер црквено руководство боље зна како треба управљати Црквом, када одржавати састанке Синода и у којем формату да их одржава. Црква има много различитих начина да се носи са питањима која су дошла на дневни ред. Ако није могуће лично одржати састанак из простог разлога што су границе затворене, а људи не могу летјети према Москви, онда ми доносимо одлуку о удаљеном формату, као што је било ове недјеље, када је Синод усвојио низ одлука о нагомиланим питањима.
Е. Грачева: Хвала вам много, Владико, што сте одговорили на наша питања
Митрополит Иларион: Хвала, Екатерина.
Са руског: Протојереј Остоја Кнежевић