12.03.2023.

Протојереј Ненад Калем, данас Друге недјеље Часног поста, када Црква прославља Преподобног Прокопија Декаполита, на Светој литургији у цркви Светог Николе у которском Старом граду, позвао је на преиспитивање и размишљање о смислу живота јер, како је истакао, болест је често последица гријеха, а да би се исцијелили, потребно је најприје скинути гријех, покајати се, исповиједити…

"Свето јеванђеље које се чита друге недјеље Часног поста говори о чудесном исцјељењу одузетога у Капернауму.
Одмах послије читања овог текста примјећујемо двије ствари.
Прво, колико је само снажна вјера ових људи да им је пало на памет да скину кров куће и спусте болеснога поред ногу Христових, да би добили исјељење.
Господ Бог знајући срца свих, и тог болесника и тих људи, говори „Не бој се чедо, опаштају ти се гријеси твоји“, гдје примјећујемо и другу ствар, да нам Господ указује на везу између болесних и греховности.
Често је болест последица гријеха.
Да би се исцијелили, треба најприје скинути гријех, покајати се, исповиједити…
Зато овај период поста служи нама да се преиспитамо, размислимо о смислу живота, да поведемо рачуна о својој души, да се помолимо, иако нам неке ствари нису јасне, да нам Господ отвори ум па да разумијемо.
Јер, видите да гријех спутава човјека до те мјере да остане одузет, непомичан…
Неуредан живот, непажња, све то доводи до тога да духовно ослабимо и онда све попусти – воља за молитвом, за добрим дјелима и свим оним што је богоугодно.
Дакле, морамо водити рачуна како живимо, да не би запали у проблеме и духовне и тјелесне природе.
То нам поручује данашње Свето јеванђеље.
Ову другу недјељу Часнога поста Црква је посветила једном великом подвижнику, молитвенику, учитељу Цркве, Светом Григорију Палами Солунском. (За опширније клкните на наслов)  

Рођен је 1296. године у Цариграду у истакнутој породици, поријеклом из Мале Азије.
Стекао је најбоље образовање тога времена, али га световна наука није интересовала и са своја два брата одлази на Свету Гору 1316. године.
На Светој Гори постаје искушеник у манастиру Ватопед, постепено, напредујући и усавршавајући се у Исусовој молитви, тј. у техници сконцентрисане молитве срца, начину који је постепено прихваћен у монаштву још од 4. вијека.
Такав вид молитве захтијевао је смирење и тишину, па су га називали мировање и тиховање, или на грчком исихија или исихазам.
Значај Светог Григорија за Цркву је велики јер, дошавши у богословски сукоб са Варлаамом Калбријским, схоластичарем са Запада и јеретиком, он пише своје највеће дјело „Тријаде“ и учење о разликовању између суштине и енергија Божјих, гдје је говорио да је суштина несазнајни дио бића Божијег а да су Божанска енергија и благодат достижно практиковање молитвеног живота.
Док је Варлаам признао само Божију суштину и сматрао да је Бог несазнатљив и тако на сабору у Цариграду 1341. године осуђен Варлаам Калбријски као јеретик, Свети Григорије и свети светогорски монаси сачували су вјеру од, још једног у низу, удара јеретика.
Зато Црква наша посвећује велику пажњу Светом Григорију, његовом значају и зато ову другу недјељу Часнога поста, њему посвећујемо.
Поучени овим дивним примјером и подвигом Светог Григорија, нека би и нас Господ укријепио да и ми на овом путу поста истрајемо, да се што боље спремимо и Богу уподобимо, амин“, поручио је о. Ненад.

Мк. 7 (2.1.-12)

У вријеме оно, уђе Исус у Капернаум; и чу се да је у кући. 2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се смјесте; И казиваше им ријеч. 3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица. 4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше. 5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се гријеси твоји! 6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим: 7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога? 8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече им: Што тако помишљате у срцима својим? 9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и узми одар свој, и ходи? 10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече узетоме: 11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме. 12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.