04.12.2022.

Данас на празник Ваведења Пресвете Богородице у цркви Св. Николе у Старом граду вјерном народу обратио се протојереј Ненад Калем. Поручио је да празнујући Пресвету Богородицу празнујемо Божански смисао људског живота, као и да од Ваведења храм постаје сам човјек.

„Тема празника Ваведење или Увођења Пресвете Богородице у храм је веома једноставна. У то вријеме у Јерусалиму су сви тако поступали. Доводили су дјецу јер је то био обичај, јер је то значило довести његов живот у додир са Богом. Коначни циљ и сврха.
Тако су они, малу Марију када је напунила три године, родитељи Свети Јоаким и Ана, довели у велелепни храм јерусалимски да испуне обећање.
И свети првосвештеник Захарија, отац Св. Јована претече, примио је у храм и увео у најсветији дио храма, Светињу над Светињама.
У тај дио храма нико није смио улазити осим првосвештеника и то једанпут годишње.
Обузет Богом и по наређењу Божијем Св. Захарија је увео малу Марију у Светињу над Светињаму, будућу Мајку Исуса Христа, преко којег Бог долази на овај свијет“, казао је о. Ненад.

Зато се у кондаку, тј. у црквеној пјесми овог празника, наставио је, пјева о Пречистом храму и долази до „основног смисла овог догађаја и свих ових ријечи“.

„Од сада храм постаје сам човјек. Од сада нису више олтари камење него човјекова душа, ум, тијело и цјелокупан његов живот свето Божанско средиште свијета. Нова Светиња над Светињама.
Један храм живи човјечански улази у други камени и изнутра довршава његов смисао и његову сврху. Тежиште религије се помјера и на свијет долази учење за које нема ничег узвишенијег од човјека.
Зато што сам Бог узима људски лик, објављујући човјеково Божанско призвање.
И када празнујемо Пресвету Богородицу празнијемо тај Божански смисао људског живота, узвишено и свијетло људско призвање које се не може избрисати“, рекао је о. Ненад. (За опширније кликните на наслов) 

А да би човјек задобио живот вјечни и испунио смисао овоземаљског живота подсјетио је на ријечи из Светог Јеванђеља које је данас читано о Милостивом Самарјанину.

„Подучава нас да љубав према Богу подразумијева и љубав према људима. Не можемо вољети Бога, а да људе не волимо.
Ове двије љубави једна другу употпуњују и чине човјека комплетном личношћу и помажу му да побиједи своју палу човјечанску природу водећи га ка спасењу“, казао је о. Ненад.

Подсјећајући на ријечи Христове „Иди, па и ти чини тако“, закључио је да је милосрђе нови темељ који установљава Христос међу људима.

Лк. 53 (10:25-37)
У вријеме оно, законик неки приђе Исусу, и кушајући Га рече: Учитељу, шта ми треба чинити да наслиједим живот вјечни? 26. А он му рече: Шта је написано у Закону? Како читаш? 27. А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свим умом својим; и ближњега свога као самога себе. 28. А он му рече: Право си одговорио; то чини и живјећеш. 29. А он, желећи себе да оправда, рече Исусу: А ко је ближњи мој? 30. А Исус одговарајући рече: Човјек неки силажаше из Јерусалима у Јерихон, и западе међу разбојнике, и ови га свукоше и ране му зададоше, па одоше, а њега полумртва оставише. 31. Случајно пак силажаше оним путем неки свештеник и видјевши га, прође. 32. А тако и левит, кад је био на оном мјесту, приступивши, погледа га и прође. 33. А Самарјанин неки путујући дође до њега, па кад га видје сажали му се; 34. И приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе, доведе га у гостионицу, и постара се око њега. 35. И сутрадан полазећи извади два динара те даде гостионичару, и рече му: Побрини се за њега, а што више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 36. Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што бјеше запао међу разбојнике? 37. А он рече: Онај који му милост учини. А Исус му рече: Иди, па и ти чини тако.

Лк. 54 и 58 (10:38-42,11:27-28 )
У вријеме оно, уђе Исус у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. 39. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. 40. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, 42. А само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. 27. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! 28. А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.
(Фото-Андреа Шеваљевић)