31.05.2021.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, председник Светог Архијерејског Синода, упутио је гђи Маји Гојковић, министру културе Републике Србије, допис у коме указује да је Српска Православна Црква највећи појединачни власник духовног, покретног и непокретног културног наслеђа у Републици Србији, али да нажалост није била укључена у процес израде веома важног Закона о културном наслеђу, који задире и у њено унутрашње функционисање.

Из тог разлога, указујући на мањкавост одређених чланова Нацрта овог закона, а знајући да је заједнички циљ очување културног наслеђа, Његова Светост је гђи Гојковић предложио да његово усвајање одложи до даљег. Између осталог, поглавар Српске Православне Цркве је указао да се у шест чланова нацрта овог закона помиње Аутономна покрајина Војводина, а ни у једном члану Аутономна покрајина Косово и Метохија, где је културно наслеђе најугроженије и, готово свакодневно, изложено нападима и девастирању. Његова Светост је, с тим у вези, указао на могућност недобронамених закључака да је изостављањем јужне српске покрајине из текста овог кровног закона, покрајина искључена из система државне бриге, што свакако није случај и може да умањи значај огромних напора које држава чини у заштити српског културног наслеђа на Косову и Метохији.

Патријарх је, исто тако, указао на чињеницу да је чл. 102 односног Нацрта закона, Српској Православној Цркви, de facto, укинуто право да културно наслеђе чији је власник користи за сопствену мисију, за коју су та културна добра вековима и стварана. Правни стручњаци су Светејшем указали да би стриктном применом овог члана, Црква од власника, била сведена на корисника, којој би после осам векова била ускраћена основна власничка права која су светиња у свим демократски уређеним друштвима и државама.

Изменама и допунама предложеног Нацрта, закон неће бити у супротности са Законом о црквама и верским заједницама, што је сада несумњиво случај.

Закључујући своје обраћање Његова Светост Патријарх г. Порфирије сматра да усвајање оваквог закона не би допринело заједничкој дводеценијској интензивној борби Српске Православне Цркве и државе да своје културно наслеђе на простору Косова и Метохије сачувају у свом окриљу, као и у уставном и систему заштите културних добара Републике Србије.

Извор: СПЦ