17.05.2021.
У Цркви Светог Марка у Београду јуче  је служен парастос професору др Жарку Видовићу, нашем највећем историчару цивилизације и философу богословља, који је уснуо у Господу 18. маја 2016. г.

Горан Раденковић, проф. Богословије Светога Саве у Београду, за ТВ Храм је казао да се сваке године пријатељи и поштоваоци дела професора Жарка Видовића труде да на њега сачувају успомену. Подсетио је да је др Жарко Видовић био историчар цивилизације, историчар уметности и да је имао животну привилегију да са Светозаром Радојчићем организује велику изложбу средњовековног српског сликарства у Паризу, коју је отворио лично Шарл Де Гол и која је задивила Албера Камија.

Највећи дио свог рада посветио је изучавању Његоша и показао да је наша српска историја заветна – Косовског завета:

“То је централна нит наше историје. Приказивао је наше тешке периоде. Његов живот је био горак живот, био је логораш. Рођен је у Тешњу, јако је волео Босну и свој народ. Био је демократа пар екселанс, хришћанин, образован човек који се посветио Платону, Плотину, уопште историји уметности. Данас када би објавили све те томове Жарка Видовића видели би о каквој величини је реч. Он је заиста човек светога живота”, казао је након парастоса проф. Горан Раденковић за ТВ Храм.

В.Д.

Фото: https://www.facebook.com/zarko.vidovic1921 

Жарко Видовић, историософ, професор историје уметности и историчар цивилизације (Тешањ, 1921 – Београд, 2016). Скојевац, логораш, опитник хришћанског правоживља, утемељитељ заветне историософије српства и богословског погледа на Његоша као хришћанског свештенопоету у Новом веку. (За опширније кликнути на наслов) 

Жарко Видовић се родио на Бадњи дан (24. 12. 1920 / 6. 1. 1921), од оца Стевана, официра Југословенске краљевске војске, и мајке Јелене, у Босни (на територији данашње Републике Српске), у Тешњу, а крштен је и уписан у књиге рођених 17. маја исте године у Добоју, тако да му је Добој убележен и као родно место.

Гимназију је завршио у Новом Саду, 1939. године.

Од 1939. године до априлског рата 1941. године, студирао је у Загребу: прва три семестра – медицину, а у четвртом семестру прешао је на философију; сведок и учесник сукоба на левици.

По распаду Краљевине Југославије и формирању Независне Државе Хрватске, био је ухапшен у Сарајеву 1941. године. Из сарајевског затвора транспортован у Јасеновац (мај 1942); одведен на пут ка радним логорима у Норвешкој. Логори: Хрватска – Јасеновац и Земунско (тзв. Старо) Сајмиште; Немачка – Зигендорф и Штетин; Норвешка – Беисфјорд, Осен и Кориген.

Из логора у Норвешкој побегао је 1943. године у Шведску, где су бегунци из Норвешке, Финске и Немачке били дочекивани са великом пажњом и бригом шведске државе. Ту је добио статус стипендисте Краљевине и Краља Шведске што му је омогућило да, до 1945. године, студира на Универзитету у Упсали, где пише критички о марксизму (1943-1945).

По повратку у Отаџбину, 1945. године, осумњичен и ухапшен због стипендије и деловања у Шведској; заточен у неколико комунистичких затвора до пуштања на слободу због недостатка доказа (децембар 1947).

Више пута – због рата, заточеништва у нацистичком логору и, потом, у комунистичком затвору – прекидане студије наставио је и завршио на Београдском универзитету од 1948. до 1952. године. Студирао је, најпре, философију (тј. историју философије), а онда и историју уметности. За време студија се, у тешким послератним годинама, сам издржавао, радећи као преводилац у издавачким предузећима “НОПОК” и “Култура”, а затим и као ликовни критичар у листовима “Борба” и “Књижевне новине”.

Пошто је завршио студије (дипломирао је на Катедри за философију, а затим и на Катедри за историју уметности) запослио се у Сарајеву, где је, од фебруара 1953, радио као универзитетски асистент-предавач на Катедри за историју уметности.

Докторску тезу Мештровић и савремени сукоб скулптора с архитектом предао је у Београду маја 1955, а одбранио, на Философском факултету Београдског универзитета, јуна 1958. године.

До 1961. године предавао је историју цивилизације, као доцент, па онда као професор (најпре ванредни, па потом и редовни), на Сарајевском универзитету; ); објављује есеје о уметности и философији у сарајевским часописима Живот, Преглед и Израз (1953-1961). Напушта Сарајевски универзитет због политичких притисака (1961); сели се у Загреб, где на Свеучилишту предаје историју цивилизације; објављује текстове у загребачким, сарајевским и љубљанским часописима. Због јавно израженог отпора агресивном наступању хрватског национализма и ширења србофобије прогнан из Загреба и са Свеучилишта (1967).

Преселио се у Београд где се 1969. године запослио у Институту за књижевност и уметност, где до одласка у пензију (1986) ради студију о Његошу; пише и објављује углавном о проблемима европске метафизике и православне историософије. Одликован је орденом Св. Саве другог степена 7. октобра 2015. године.

Живи и ради у Београду до упокојења; за собом оставља више десетина хиљада страница необјављених рукописа чланака, студија и књига.

ВИДЕО : https://www.youtube.com/watch?v=fnwxNhYzl68

Извор: https://zarkovidovic.rs/

(Митрополија црногорско-приморска)