28.10.2022.

У књизи „Свети Сава и Светосавски завјет“ у тексту под именом „Светосавље и Косовски завјет” блажене успомене Митрополит Амфилохије је записао:

Сјеме које су, у душу српског и осталих словенских народа, посијали још Св. Кирило и Методије и њихови ученици; које је Свети Сава и светородна династија Немањића умножила, залила и једном за свагда учврстила – оно је, као сјеме опредељења за Царство Небеско, доносило временом изобилне плодове. Један од тих плодова јесте и Косовски завјет.

Косовски завјет је у ствари – мученичком крвљу потврђено и посвједочено опредјељење светосавско, а прије њега кирило-методијевско и клименто-наумовско опредјељење за Царство Небеско. Јер „земаљско је за малена царство, а Небеско увијек и довијека“. Посматран у свјетлости Косовског завјета, немањићки период српске историје је био само припрема, вјековна, за склапање тог Завјета и за његово потврђивање мученичком крвљу. Тако гледано лазаревско вријеме представља период пуне зрелости српског народа.

Њиме је српски народ уистину постао новозавјетни Нови Израил. Косовски завјет није ништа друго него ли у српску историју и српско народно биће једном за свагда уткани Нови завјет у свој својој пуноћи. И као што је Нови завјет запечаћен Христовом крвљу, послије Тајне Вечере, тако је христоликом лазаревском жртвом запечаћено и косовско опредјељење за Царство Небеско, послије, такође, христолике Косовске вечере. Отуда, као што је лазаревско вријеме био период пуне зрелости српског народа исто тако је и Косовски завјет истинска пуноћа Светосавља као јеванђељске философије живота.

Зато сва историја српског народа до наших дана може бити схваћена исправно само у свјетлости Косовског завјета као пуноће Светосавља. „Пораз“ Савиних моштију, којима је храм посвећен, и косовски пораз, истовјетни по трагизму, истовјетни су и по снази и неуништивој нади којом обасјавају путеве и распућа српске хришћанске душе.

О тешким данима хришћанства, православља и српства, трагичној судбини нашег народа на распетом Косову и Метохији од лета 1999. године и активности блажене успомене Патријарха Павла, Митрополита Амфилохија и других архијереја, свештеника и монаха Српске Православне Цркве у манастиру Стањевићи године 2022. казивао нам је монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије црногорско-приморске на Цетињу.

Аутор: Сава Самарџић, историчар
Сниматељ: Тома Џинић
Време емитовања: ТВ Храм, недеља, 30. октобар 2022. године од 21:10 часова

(Митрополија црногорско приморска)