08.12.2020.

Саопштење Удружења књижевника Црне Горе

Песничке посвете Митрополиту Амфилохију 

Удружење књижевника Црне Горе у договору са представницима Митрополије црногорско-приморске, одлучило је да песнички помен Митрополиту Амфилохију Радовићу, одржи у времену када епидемиолошка ситуација у земљи буде побољшана.

УКЦГ је у Митрополиту Амфилохију Радовићу имало не само једног од најугледнијих, најуважаванијих и најистакнутијих чланова и пријатеља, већ и покровитеља и заштитника, без чије је помоћи и изузетног разумевања и сам опстанак ове најстарије културне еснафске организације у Црној Гори, која безмало прославља осам деценија трајања, био доведен у питање.

Обескућена књижевна организација, скинута са буџета, са више десетина писаца који су остали без посла, у политичком оквиру преименовања српског језика и писма, буквално се нашла на рубу егзистенције. Захваљујући Митрополиту Амфилохију који је свесрдно подржао оснивање књижевне Трибине „Ријеч“, омогућивши у црквеним и манастирским просторијама одржавање књижевних програма, настављен је рад ове књижевне организације, под закриљем благослова и исходишној оси трајања на овом простору.

И као што у народној песми казују стихови: Црква наша отвори се сама,/И служба се сама учинила,/Свијеће се попалише саме,/Крстови се сами преклонише,/Јеванђеље само се прочита… тако се и залагањем Митрополита нашег Амфилохија, и одржао и сачувао неугасиви духовни пламен Удружења књижевника Црне Горе. (За опширније кликните на наслов)

Пламен вере у бесконачну снагу првотне речи, пламен искон-слова и пламен свељубави.

У оном дугом непрекинутом песничком предачком низу од Симеона Немање, потом родоначелника српске поезије Светог Саве, преко биографа, хагиографа, инока, дијака, летописаца, јеванђелиста, богољубних отписанија, Лазаревог завета „За крст часни и слободу златну“, врховне недостижне песничкеи филозофске мере Ловћенског Тајновидца, етичког завета Марка Миљанова и Стефана Митрова Љубише, и многобројних мученика, отачаственика и подвижника све до савремених песника, населила се и Служба Митрополита Амфилохија, Служба у смеру самоодржања, самоопстајања и вечном трајању ћириличног писма и српског језика и књижевности српске.

Прикупивши растурено, обновивши разграђено, сабравши душевно, помиловао несавесно, Митрополит Амфилохије, свим својим бићем и непојамном преданошћу и прилежношћу, саградио је онај „храм нерукотворени“ , храм саздан од непорециве божије промисли и златокриле неугасиве творитељне светлости.

Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије добитник је највиших награда Удружења књижевника Црне Горе: Велике Видовданске повеље, Макаријевог слова и награде “Марко Миљанов.“

Вечна слава и безмерна захвалност нашем Митрополиту Амфилохију, Песнику неизрециве тајне!

Песнику и владици, владици и песнику који је целим својим бићем славио Бога, славио Човека и славио свој многострадални Род, тројединством вере, љубави и наде.

И коме чланство Удружења књижевника Црне Горе дарује ПЕСМУ ВЕЧНЕ ПОСВЕТЕ И ВЕЧНОГ ПАМЋЕЊА!

„И као што неко венац плете златан, затим бисер приложи и многоцено камење, најсветлију твори дијадему, тако и ја похвале његове венац блаженој тој глави речју изаткивам.“

Милица Краљ, потпредседница УКЦГ

и уредница Трибине „Ријеч“УКЦГ

(Митрополија црногорско-приморска)