03.05.2019.
Тема четврте сесије сесије била је нацрт Закона о слободи вјероисповијести из перспективе чланица ЕУ био је повод за представнике научне заједнице из земаља Европске Уније да изнесу своје виђење црногорског нацрта темељног правног акта о односима Цркве и државе.
Модератор ове сесије био је протосинђел Андреј Сајц који је говорио о проблемима са којима СПЦ суочава у односу са привременим властима на Косову и Метохији. То се нарочито огледа кроз однос према манастиру Високи Дечани и манастирском посједу. Наиме, одређени дио манастирске земље одбија се уписати у катастарске књиге, иако је пресуда привремених судских органа у овом спору донијета у корист Високих Дечана.
Емаунел Тавала професор на факултету у Сибиу у Румуније рекао је да је Румунија тражила решење на ово питање чак 16 година.
„Јако је важно да мора постојати сарадња између Цркве и државе која ће бити стимулисана поштовањем – а главни услов за елиминисање мијешања у активности Цркве је аутономија унутрашњих прописа“, наглашава Тавала.
Он је додао да законодавство Румуније препознаје чак и постојање Црквених судова чије пресуде имају важност и пред цивилним судовима.
Тавола је рекао да у Румунији вјерска настава постоји у јавним школама, а теолошки факултети дио су државног универитета.
„И то је веома добар модел којим држава финансира и организаује вјерско образовање а план и програм уређује Црква“, рекао је професор Тавола. Говорећи о проблематици вјерске наставе профеор Емануел Тавола је истакао потребу за алтернативим начинима образовања младих о вјери кроз приватне школе.
„Црквама се мора омогућити отварање таквих школа“, рекао је професор Емануел Тавола са универзитета у Сибиуу.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Други је говорио представник методистичке заједнице у Бугарској суперинтентадант др Даниел Тапалски. Он рекао да тенденција кршења вјерских права је тренд који постоји и у Бугарској. Он је истакао 6 примјера којима се ограничава вјерска слобода у овој земљи нарочито акцентујући податак да се сузбија вјерска настава у школама и усмјерава ка просторијама вјерских заједница. Бугарски политичари покушавају користити вјерске организације у корист националних циљева и то је нешто што је карактеристично за све земље Балкана.
„Многим заједницама је тешко да се пријаве, а врло лако се бришу из регистра вјерских заједница“, рекао је др Тапалски нарочито нагласивши да су та негативна решења примијењена и у црногорском нацрту. Јасно је да постоји дискриминаторни став према Православној Цркви у Црној Гори која одражава јурисдикцијску и евхаристијску заједницу са СПЦ.
Проф. др Марко Вентура са универзитета у Сиени се осврнуо на везу између религије и људских права. На почетку је објаснио развој прописа о релацији држава-Црква кроз 3 етапе италијанске историје. Дијалог између државе и Цркве био је постепен и трајао је више деценија. Нарочито је истакнуто да и поред постојања најбољих закона без владавине права нема много користи јер нема квалитетне примјене права.
Павле Божовић
Фото: Јован Радовић

(Извор: сајт Митрополије црногорско-приморске)