25.02.2021.

На данашњи дан, 25. фебруара 1851. године у Рисну, који је био под аустроугарском влашћу, у највећој тајности изведен је “Горски вијенац”. Било је то прво извођење “Горског вијенца” за Његошева живота, и прво извођење у Боки Которској на српском језику, коју је, како се претпоставља, организовао Вук Врчевић, један од Његошевих секретара и вјерних сарадника.

Вук Врчевић је био сакупљач народних лирских пјесама и сарадник Вука Караџића. Његови оригинални радови, као и сакупљене народне умотворине објављени су у петнаестак посебних књига. Вук Врчевић се родио у Рисну 1811. године од оца Стефана и мајке Тоде. Отац Стефан је био писар и учитељ у Рисну, па је прво образовање (италијански језик и математику) Вук Врчевић добио је од свог оца. Као дјечак је радио и помогао свом оцу у општинској писарници. Послије једне свађе са оцем, прешао је у Будву. Ту је почео да се бави трговином и научио је њемачки језик. Нови црногорски владика Петар II Петровић Његош му је понудио посао владичиног писара на Цетињу, али Врчевићу родитељи нијесу дозволили да ступи у владичину службу. Упознао се са Вуком Караџићем приликом Вукове посјете Црној Гори. Од тада се дописивао и сарађивао са Вуком на сакупљању народних лирских пјесама. Био је трговац, општински писар и учитељ у Будви, Грбљу, родном Рисну и Котору. Године 1836. Вук Врчевић на Његошев позив је дошао у манастир Маине гдје је преписивао дјело Његошево „Слободијаду“ које је Његош намјеравао да посвети руском пријестолонаследнику Александру. Своје прво дјело Вук Врчевић је штампао 1839. године у Српско-далматинском магазину. Године 1852. Вук Врчевић на Цетињу је постао секретар књазу Данилу Петровићу. Поред секретарског посла књаз Данило га је одредио и за свог учитеља за италијански језик. Врчевић је од 1855. године до 1861. године радио у Задру код гувернера Лазара Мамуле. Од 1861. године постављен је за аустријског вицеконзула у Требињу. Сарађивао је са Луком Вукаловићем за вријеме буна у Херцеговини. Био је сарадник новина „Црногорац“ и „Глас Црногорца“. Послије аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, конзул у Требињу није био потребан Аустроугарској, па се Врчевић пензионисао и прешао да живи у Дубровник до краја живота. Умро је 1882. године у Дубровнику. Врчевић је био почасни члан Српског ученог друштва, одликован орденом књаза Данила I и орденом Фрање Јосифа.

Приредио Миомир Ђуришић

(Митрополија црногорско-приморска)