СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

Љетопис: Књегиња Милица

Љетопис: Књегиња Милица

11.11.2020.
На данашњи дан, 11. новембра 1405. године умрла је српска кнегиња Милица, жена кнеза Лазара Хребељановића.

Послије Косовске битке склопила је мир са Турцима и управљала Србијом у име малољетног сина Стефана. Касније се замонашила и подигла манастир Љубостиња, гдје је сахрањена као монахиња Јевгенија. Врлине, дјела и заслуге, као и доброчинства бројним манастирима и црквама књегиње Милице Хребељановић оставиле су дубок траг у епском памћењу српског народа. Заједно са супругом, кнезом Лазаром, српски народ их је заувек “крунисао”, а њихови ликови живе у бројним епским пјесмама које су дуго преношене с кољена на кољено. У српској историји имала је значајну улогу у страшном времену после боја на Косову 1389. године, гдје је и кнез Лазар изгубио живот, након чега је водила државне послове. Милица Хребељановић, потомак Немањиног најстаријег сина Вукана, у браку са кнезом Лазаром Хребељановићем је имала осморо дјеце, пет кћери Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру, и три сина Стефана, Вукана и Добривоја, који је умро у најранијем детињству. Послије Косовске битке и велике трагедије српског народа, кнегиња Милица, иако јој је нуђено да са дјецом оде у Дубровник, бира тежи пут – остаје у Србији, опустошеној од погибија и харања које су чинили Турци у свом осветничком походу. До пунољетства сина, кнеза Стефана Лазаревића кнегиња Милица је управљала Србијом опрезно и мудро. Мудрошћу и дипломатијом, кнегињи Милици успијева да пренесе мошти кнеза Лазара из цркве Светог Вазнесења у Приштини у манастир Раваницу, кнежеву задужбину. Од султана Бајазита је издејствовала пренос моштију Свете Петке из Видина у Београд. Да би одбранила свог сина, Стефана Лазаревића, који је као вазал султана Бајазита био оптужен за невјерство, кнегиња Милица са Јефимијом, удовицом деспота Угљеше креће у дипломатску мисију код султана. Стефан Лазаревић је преузео власт у Србији, која је била у вазалном односу према Турској, али је у свему осталом задржала атрибуте државности. По преузимању његове пуне власти књегиња Милица се повлачи у манастир, добивши монашко име Јевгенија. Али, и док је као монахиња Јевгенија служила Богу кнегиња Милица је задржала запажено мјесто у врху власти. Поред бављења политиком, оставила је траг у књижевности написавши Молитву матере и Удовству мојему зеник. Књегиња Милица Хребељановић, потом монахиња Јевгенија заједно са својом дружбеницом Јефимијом је провела последње године живота у својој задужбини манастиру Љубостињи, гдје је умрла 11. новембра 1405. године.

Приредио Миомир Ђуришић
(Митрополија црногорско-приморска)

РАСПОРЕД

БОГОСЛУЖЕЊА

КАЛЕНДАР

ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

ПРАТИТЕ НАС