17.04.2021.

На данашњи дан, 17. априла 1999. године током НАТО агресије на СР Југославију, приликом боравка у купатилу свог стана, Милица Ракић погођена је фрагментом у главу и на лицу мјеста је преминула. Она је била једно од великог броја дјеце, који су страдали током агресије.

Током бомбардовања оштећено 19 болница и 20 домова здравља. Породилиште Клиничко-болничког центра Драгиша Мишовић у Београду оштећено је 28. априла, а КБЦ је погођен 20. маја, када је демолирана зграда Центра за дечје плућне болести и туберкулозу и Гинеколошко-акушерска клиника. Међу оштећеним болницама биле су и врањска, ваљевска, новопазарска, специјална болница за туберкулозне болеснике у Сурдулици.

Бомбе нијесу бирале ни по националности ни по вјери. Бол родитеља за изгубљеном дјецом је – бол који нема мјеру.

НАТО авијација је без икакве објаве и објашњења са десетак пројектила бомбардовала мост на Лиму у самом центру насеља. Страдали су цивили који ни на који начин ниjeсу учествовали у ратним дејствима, међу њима двије дјевојчице и један дјечак. Дјеца која су погинула су били ученици Основне школе “Петар Дедовић” – Мирослав Кнежевић, Оливера Максимовић и Јулијана Брудар.

У Ташмајданском парку у Београду, подигнут је споменик дјеци страдалој током агресије уз статуу мале Милице и натпис: ”Били смо само дјеца”. Споменик, “Незаборавник”, спојио је све невине, дjечје жртве. Најболније жртве. А било их је 79, колико је уписано на споменику. Толико, за 78 крвавих дана бомбардовања Споменик је, свих протеклих година, постао зборно мјесто туге. Неки родитељи, који су у пролеће деведесет девете изгубили дјецу, и данас долазе да нађу утјеху испред овог споменика у коме су, у лику Милице Ракић, имена свих наших Милица. А, стихови уписани, на српском и енглеском, као порука и опомена, реквијем су свим нашим Милицама.

Приредио: Миомир Ђуришић

(МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА)