22.10.2021.

 

На данашњи дан, 22. октобра 1912. године српска армија је ослободила Приштину. Трећа српска армија под командом генерала Божидара Јанковића потукла је у Првом балканском рату турске снаге и ослободила Приштину. Ослобођење Приштине оставило је веома велики утисак код српских јединица и, свакако, имало обрнуто дејство на турске војнике. Један учесник балканских ратова забиљежио је:„22. октобра тукли смо се пред Приштином. Кад је било послије подне, Турци су почели одступати. Наша застава је већ била побијена на њиховом положају. Одмах смо кренули напријед и стигнемо више Приштине на једно поље. У путу смо пролазили поред кола која су била пуна пртљага и осталих кућевних ствари које су Турци оставили. Ту смо ноћили. Војска је била сва весела.“

 

Послије ослобођења Приштине, српска Трећа армија требало је у духу директиве Врховне команде да одмах продужи покрет ка Куманову и Скопљу, јер је већ каснила два дана. То се међутим није десило, јер су јединице биле исцрпљене дугим маршевима и борбама, па је командант армије, генерал Божидар Јанковић одлучио да се људство задржи у рејону Приштине ради одмора и попуне. Јединице су се одмарале размјештене у бивацима, осигуравајући се предстражама према фронту и боковима. На Газиместану се одмарала Дринска дивизија другог позива, сјећајући се јунаштва славних косовских јунака. По наређењу команданта армије, на мјесту погибије кнеза Лазара, код Муратовог турбета, одржан је помен свим Србима изгинулим у Косовском боју 1389. године. Затим је командант Треће армије генерал Божидар Јанковић уз свечану параду јединица ушао у Приштину. „… Приштина неће видјети свечанији дан од овога дана. На челу штаба јаше на коњу сиједи ђенерал, у чијој су пратњи команданти Шумадијске и Моравске дивизије. На челу штаба војна музика, а за штабом ордонанси и војска. Све живо је изашло да дочека и поздрави Српску војску.“

 

 Приредио: Миомир Ђуришић