На данашњи дан, 02. децембра 1915. године на Цетиње је дошао регент Александар Карађорђевић да ода признање краљу Николи, влади и црногорској војсци.

Том приликом регент је одликовао краља Николу лентом Карађорђеве звијезде с мачевима, а предсједника владе, Јанка Вукотића трећим степеном Карађорђеве звијезде с мачевима и златном Обилића медаљом за храброст. Александар Карађорђевић је био регент пријестолонаследник Краљевине Србије , регент пријестолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Срба, Хрвата и Словенаца и краљ Југославије. Убијен је 1934. године у Марсељском атентату. Био је други син Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке (кћерке црногорског краља Николе Петровића) Александар је своју младост провео ван Србије, којом је тада владала династија Обреновић. Школовао се у Женеви и Санкт Петербургу, а у Србију је дошао када је његов отац изабран за краља Србије после Мајског преврата 1903. године. Постао је регент свом оцу 1914. године и као такав био је врховни заповједник српске војске у Првом свјетском рату.

Александар је рођен на Цетињу 1888. године. Његов дјед по мајци био је краљ Никола, а баба краљица Милена. Кум на крштењу био му је, преко изасланика, руски цар Николај II . Дјетињство је провео у Црној Гори, а основну школу завршио у Женеви. Даље школовање наставио је у војној школи у Санкт Петербургу, а потом у Београду. У Првом балканском рату, пријестолонаследник Александар је као формални заповједник Прве армије водио побједоносне битке на Куманову и Битољу, а потом у Другом балканском рату битку на Брегалници. Када се краљ Петар I због болести повукао од владарских послова 1914. године, пријестолонаследник Александар је постао регент.  (За опширније кликните на наслов)  

У Првом свјетском рату био је врховни заповједник српске војске у биткама на Церу и Колубари, кад је српска војска потпуно разбила војску Аустроугарске Монархије. Поново нападнута од Њемачке и Бугарске, Србија је подлегла у неравноправној борби. Са многим губицима српска војска се, заједно са старим краљем Петром и пријестолонаследником Александром, повукла преко Албаније на острво Крф, гдје је реорганизована. Послије опоравка и попуне, српска војска је исте године остварила велику побједу на Солунском фронту, на Кајмакчалану. Завршне операције пробоја Солунског фронта у јесен 1918. године, српска војска је извршила под врховном командом регента Александра. Послије побједе у Првом свјетском рату, Александар је постао регент нове Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ 1921. године, послије очеве смрти.

На Александра је више пута покушаван атентат. Приликом посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке, краљ Александар убијен је у Марсељу 1934. године од стране хрватских усташа и македонске организације ВМРО, а под заштитом Италије, Њемачке и Мађарске. Краљева смрт дубоко је потресла читаву Југославију, а његово тијело испраћено је од стотина хиљада људи читавим путем до Опленца, гдје је сахрањен. Народна скупштина и Сенат Краљевине Југославије дали су му назив Витешки краљ Александар I Ујединитељ.

Приредио: Миомир Ђуришић