12.03.2021.

...A пре њих је отишао Момчило Кривокапић, архијерејски намјесник бококоторски. Ја сам за његове у Котору написао један текст који сам послао и Српским новинама, а могао бих и вама да га прочитам:

Бока Которска је невеста Светог Саве и укровљени храм, а његов стуб држач био је и остао јереј Момчило Момо Кривокапић. Долазак овога наочитог момка у униформи Христовог војника у коротни царски град Котор, било је прво послератно постхумно чудо, у као јагње закланој црногорско-приморској Митрополији. Стигао је пре Христовог Риста, Христовог имењака, митрополита Амфилохија Радовића, да припреми његов долазак. Радосна вест о мегданима које је јуначки одмегданио, пронела се широм хришћанске васељене. И морачки јасновидац је порастао у озрашћу те најславније иконе Светог Луке у манастиру Морача, а которски јединац стасао под крилом најлепше цркве Светог Луке на свету, оне у Котору. Један је кренуо да оре окрвављено камење од мора, а други од копна, док су у бесудној земљи из гроба изорали црногорско-приморску Митрополију и чинили је најживљом Митрополијом, не само у Српској православној цркви. Исте године, прво Момчило, а за њим и Амфилохије, отишли су одакле су и дошли, на челу победничких литија и крочили на Небо у лучинско братство, у загрљај два света лучинца Петра Првог Цетињског и Петра Другог Ловћенског Тајновидца. (Матија Бећковић)

(Сегмент из текста: https://mitropolija.com/2021/03/12/matija-beckovic-vladika-atanasije-je-biblijske-likove-prepoznavao-u-nasem-vremenu/)