01.05.2020.
Христос заиста Васкрсе!

И у тој радости донесе не само очекивану наду победе над смрћу, већ и дугожељени сусрет са живим Господом.

Зато и данас, уместо да плачемо, ми радосно тугујемо, верујући да Господ у Свом загрљају грли Свог пријатеља и служитеља оца Мому.

Отац Мома је грмео како је то ретко ко умео, громогласно, љубве обилно, директно а пре свега истинито. Зато се већ пола века као труба Јерихонска чуо над Бококоторским заливом и шире.

Сећамо се како нас је као косметску децу примио у Котору пре 15 година. Грлио нас је силно и радосно! Чак је грмео и његов загрљај.

Одржали смо концерт у најнеобичнијем амбијенту икада, на степеницама храма у Котору међу бршљенoвима, и певали о Космету онда када се то ретко где могло. Изникли су тада Косовски божури у Котору. Гајио их је најпреданији баштован у њему, управо отац Мома, у свом срцу и у срцима својих парохијана.

Вечан помен стожеру которско-косметски оче Момо!

Косово и Метохија праве пред Вама метаније!
(Митрополија црногорско-приморска)