Пр­во и дру­го обре­те­ње гла­ве Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља

Ка­да је Јо­ван Кр­сти­тељ по­се­чен, Иро­ди­ја­да на­ре­ди да му се гла­ва са­хра­ни одво­је­но од те­ла, пла­ше­ћи се да про­рок не вас­кр­сне. И узе све­ту гла­ву и за­ко­па је на не­ком бес­че­сном ме­сту. Али ње­на двор­ки­ња Јо­ва­на је ис­ко­па и са­хра­ни на Го­ри Је­ле­он­ској. Је­дан вла­сте­лин по­ве­ро­ва у Хри­ста и за­мо­на­ши се, до­бив­ши име Ино­кен­ти­је. Гра­де­ћи се­би ке­ли­ју, на­шао је гла­ву за ко­ју му се ја­ви да је Кр­сти­те­ље­ва. Вра­тио је на исто ме­сто. Ка­сни­је је гла­ва Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, по Бо­жи­јем про­ми­слу, за­бо­ра­вља­на и об­ја­вљи­ва­на, све док у вре­ме ца­ри­це Те­о­до­ре и па­три­јар­ха Иг­ња­ти­ја ни­је пре­не­та у Ца­ри­град. Док је био жив, „Јо­ван не учи­ни ни­јед­но зна­ме­ње“ (Јн 10, 41), али ње­го­вим мо­шти­ма Бог је дао обил­ну чу­до­твор­ну моћ.

Преподобни Еразмо Печерски.