15.12.2019.
„Гдје је егоизма ту Бога нема, зато нека нас ова јеванђелска прича подсјети, опомене, да је једино богатство бити богат Богом“, поручио је у данашњој бесједи у недјељи 26. по Духовима, у цркви Светог Николе у Котору, архијерејски намјесник бококоторски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Он је рекао да би људи превасходно требали да се богате Богом.

“А највише се богатимо Богом када постимо , кад се причешћујемо, јер тада се с Богом сједињујемо”, казао је Кривокапић.

Божија љубав човјека обогати тако да размишља о свему на најнормалнији начин.

„Ако имамо Божију љубав онда нам неће бити много стало до неких безвезних предмета. Али, има много пута да узимамо и оно што нам не треба. Зато треба направити мјеру у свему, због чега је Господ и испричао oву причу (Јеванђеље по Луки. 66 (12:16-21) да се односимо према стварима, богатству , према свему што имамо, на достојанствен начин, а да првенствено се богатимо Богом“, казао је отац Момчило Кривокапић.

Ова тема је, наставио је, посебно интересантна сада када смо у посту.

„Када се припремамо да дочекамо Божић, славно Рождество Христово, када се припремамо кроз пост, кроз молитву. Да размислимо да нема потребе да згрћемо неке непотребне ствари“, казао је отац Момчило Кривокапић. (ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Подсјећа да и мрави, пчеле и друге животиње, прикупљају, али не грабе, извршавајући тако Закон Божји.

„Код људи постоји слободна воља и свако треба да стиче у животу онолико колико може, али не смије то да буде главно. Ријеч богат у словенским језицима долази од појма Бог. Само у словенским народима израз богатства излази из појма Бога. Јер онај ко има Бога он је богат. То не искључује да може да се богати и на земаљски начин, али ће то своје богатство подијелити са сиротињом, са невољнима. Богатство, ако је посљедница благослова Божијег, онда ће благослов Божији да прати и оно што ми радимо. Данас је нажалост присутна саможива логика да је нешто само моје и да ћу само ја у томе да уживам. Када се богатимо Богом  онда ће и земаљско богатство које имамо бити на корист другима, односно нећемо имати потребу за већим богатством од оноликог колико нам је стварно нужно“, казао је између осталог отац Момчило Кривокапић.