13.07.2019
На данашњи дан, 13. јула 1941. године започео је Тринаестојулски устанак.

Устанак у Црној Гори или Тринаестојулски устанак, био је највећи устанак у окупираној Европи 1941. године. Отпочео је 13. јула, а трајао је до половине августа, када је угушен јаком италијанском офанзивом. Иако је планиран у много мањој мјери, устанак је од првог дана добио карактер „општенародног устанка“ у којем је учествовало преко 30.000 људи. Устаници су разбили и заробили до тада највећи окупаторски гарнизон у поробљеној Европи, од око 1.000 италијанских војника и старјешина. Устанак је добрим дијелом охрабрен нападом Њемачке на СССР. Свенародни устанак један од најсвјетлијих догађаја не само у историји Црне Горе и Југославије, већ и Европе. Најзначајнија битка и побједа устаника била је на Кошћелама. Устаници су под командом капетана Краљевске југословенске војске Јакова Кусовца уништили моторизовани италијански батаљон од преко осам стотина војника. На овом мјесту, мала група устаника нанијела је катастрофалан пораз окупатору гдје је мртвих, лакше и теже рањених и заробљених било на стотине, укључујући и огроман ратни плијен. Устанак и све његове битке су биле велике, а посебно Битка на Кошћелама која је била прави свјетионик који је обасјао тада поробљену Европу.

Били су то дани народне слоге и јединства. Заједно су се борили радикали и демократе, комунисти и монархисти, бјелаши и зеленаши, млади и стари, ратар и судија, занатлија и учитељ. Наук за будућност из којега нијесу извучене поуке.
(Извор: MИТРОПОЛИЈA ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКA)