Рођен у Галати Пафлагонијској, а васпитаван у Цариграду где је уврштен у дворјане царева Василија и Константина Порфирогених. Христа ради, оставио је сву светску славу и повукао се у манастир. Подвизавао се под духовним руководством старца Симеона, потом је био игуман манастира Светог Маманта и, најзад, пустињак. Сматра се највећим богословом после Светог Григорија Богослова. Осећао је Божију благодат у срцу. Речи су му биле права духовна и богословска откровења. На дан свог упокојења се причести пречистим Светим Тајнама Христовим, нареди својим ученицима да певају погребне песме, кратко се помоли и – напусти своје тело. Душу је предао Господу 1032. године. Мошти су му нетљене и чудотворне.

Преподобни Теофан Исповедник. Све­ти Гри­го­ри­је Дво­је­слов. Васкршњи пост.