Жи­вео је на пре­ко 800 го­ди­на пре Хри­ста. Син оне удо­ви­це у Са­реп­ти Си­дон­ској, ко­га је про­рок Или­ја вас­кр­сао из мр­твих. Ка­да је од­ра­стао, он то­ли­ко уго­ди Бо­гу да се удо­сто­ји про­роч­ког да­ра. Про­ро­ко­вао је стра­да­ња Го­спод­ња, пу­сто­ше­ње Је­ру­са­ли­ма и крај све­та. Кад му Го­спод за­по­ве­ди да иде у Ни­не­ви­ју и про­ро­ку­је, он не по­слу­ша но хте­де по­бе­ћи од Ли­ца Бо­жи­јег. Ла­ђу ко­јом је бе­жао за­де­си ве­ли­ка бу­ра и мор­на­ри ба­ци­ше Јо­ну у мо­ре. Про­гу­тао га је кит у чи­јој утро­би се он по­ка­ја, и на­кон три да­на из­ба­ци га на коп­но. Три­днев­ним пре­би­ва­њем у утро­би ки­та, Све­ти про­рок Јо­на пре­до­бра­зио је три­днев­но пре­би­ва­ње Го­спо­да Ису­са Хри­ста у гро­бу, а ње­го­во спа­се­ње из утро­бе ки­та је – пре­до­бра­жај Вас­кр­се­ња Го­спод­њег.