Ка­да се ис­пу­ни­ло 9 ме­се­ци од бла­го­ве­сти у На­за­ре­ту, у Ви­тле­јем­ској пе­ћи­ни, у но­ћи из­ме­ђу су­бо­те и не­де­ље, ро­ди­ла је Пре­све­та Де­ва Спа­си­те­ља све­та, Го­спо­да Ису­са Хри­ста. И ро­див­ши га без бо­ла, као што га је и за­че­ла без гре­ха, од Ду­ха Све­то­га, са­ма га је по­ви­ла у ла­не­не пе­ле­не, по­клон­ла Му се као Бо­гу и по­ло­жи­ла га у ја­сле. По­том Му се по­кло­ни и пра­вед­ни Јо­сиф, па па­сти­ри из по­ља ко­ји чу­ше мно­штво ан­ге­ла ко­ји по­ју: „Сла­ва на ви­си­ни Бо­гу, и на зе­мљи мир, ме­ђу љу­ди­ма до­бра во­ља“ (Лк. 2, 14), па три му­дра­ца са Ис­то­ка. Та­ко се, на­кон мно­гих Сво­јих пра­о­бра­за и на­го­ве­ште­ња, ис­пу­ња­ва­ју­ћи ста­ро­за­вет­на про­ро­штва, ја­ви Он, Цар над ца­ре­ви­ма, ра­ди спа­се­ња људ­ског ро­да, шта ни­су мо­гле да ура­де Ње­го­ве слу­ге.