У трећу недјељу Великог поста – Крстопоклону, у православним храмовима износи се Часни крст на средину храма, како би му се вјерници поклонили и цјеливали га. Овај чин има дубок духовни значај, јер се дешава управо на средини поста као знак утјехе и охрабрења за све који пролазе великопосни подвиг.

Протојереј Слободан Лукић је у разговору за Радио „Светигора“ појаснио да, иако се сам чин изношења крста врши у недјељу, припрема за овај догађај почиње већ почетком седмице. Он је подсјетио да је у великопосном периоду важно осврнути се и на празнике који су претходили, као и на духовне поруке које они носе.

„Увијек је лијепо сагледати оно што је било иза нас, дакле шта смо прославили, а то је Недјеља православља. Прославили смо побједу православне вјере над јересима, побједу поштовања икона и великог подвижника Цркве Христове, Светог Григорија Паламу и његово дјело. Након тога настављамо свој великопосни пут, стремећи дану када се износи Часни крст. Тај крст стоји у центру храма, на средини Великог поста, а сви дани који долазе након те недјеље обиљежени су поштовањем Часног и Животворног крста“, истакао је парох будвански.

Он је појаснио да изношење крста на средини поста има дубоку симболику и духовни смисао.

„Крст јесте утјеха свима који посте и указује да на крају нашег великопосног пута, као и на крају сваког крсног путешествија, чека Васкрсење Христово за које се припремамо. Он нас подсјећа и да је потребно прихватити крст у сопственом животу, јер без страдања и без ношења крста нема ни васкрсења. То је суштина наше хришћанске теологије. Управо зато Црква износи крст на средину поста — да вјерници не би малаксали у свом подвигу, већ да би у њему нашли снагу и утјеху.“

Говорећи о посту, нагласио је да пост не треба схватити само као промјену начина исхране, већ као дубљу духовну промјену. Подсјетио је и на ријечи блаженопочившег митрополита Амфилохија да је пост „промјена философије живота“.

„Потребно је да се запитамо да ли смо током Великог поста нешто заиста промијенили у свом погледу на живот или смо пост свели само на промјену режима исхране. Тјелесни пост јесте важан, али он треба да нас подстакне да обратимо пажњу на своје унутрашње духовно стање. Да ли смо постали другачији, да ли боље разумијемо себе и свијет око себе, да ли смо кадри да препознамо проблеме који нас муче и да их јасније сагледамо. Управо то би требало да буду прави плодови поста – промјена наших мисли и расуђивања, и то на боље.“

Говорећи о правилном схватању поста, отац Слободан је указао да у житијима светих налазимо бројне примјере колико је Велики пост био озбиљно схватан као вријеме духовног преображаја. У појединим монашким заједницама монаси су почетком поста одлазили у пустињу, гдје су седам седмица проводили у молитви и подвигу.

„Понекад би понијели тек мало хљеба и воде и тако проводили читав период поста у самоћи. На крају, у Страсној седмици, сабирали би се поново и заједно прослављали Пасху. Неки се са тог пута нису ни враћали, јер су у подвигу клонули тјелесно. Али они који су се враћали долазили су истински преображени и могли су на прави начин да учествују у прослави побједе живота и нове творевине.“

Он је поручио да Велики пост треба схватити као прилику за духовно пресаздавање човјека.

„Велики пост није само период уздржања, већ прилика да дозволимо да његова благодат, која је велика, дјелује на нас. Ако му приступимо смирено, са пажњом и ведрим духом, он може отворити наш духовни вид и помоћи нам да другачије сагледамо и свијет око себе и свијет у нама. Тада ћемо заиста моћи да кажемо да смо током поста промијенили своју философију живота“, закључио је протојереј Слободан Лукић.

Крстопоклона недјеља, која се обиљежава на средини Великог поста, подсјећа нас да пут великопосног подвига и духовног преображаја води ка радости Христовог Васкрсења.

О. Б.