Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије, са свештенством, свештеномонаштвом и вјерним народом, данас, 5. априла, на Цвијети, служио је Свету архијерејску литургију у Храму Свете Тројице на Пелинској Рудини у Горњем Грбљу.

По одслуженој Литургији, након што је литија опходила храм, празник је сабранима честитао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије:

„Нека је срећан велики празник Уласка Христовога у Јерусалим у коме имамо и предокушај великог празника Васкрсења Христовога. Велика радост за сву васељену, за све нас! Сабирамо се да прославимо Господа побједитеља смрти.“

Архиепископ цетињски је подсјетио да Лазареву суботу и Цвијети посебно карактерише то што су празник дјеце и свих оних који су чистога срца дочекали Господа у Јерусалиму, када је Он ушао као Онај који се јавио да има власт над смрћу. Наиме, прије свога уласка у Јерусалим, Господ је васкрсао свога пријатеља Лазара из мртвих не само због тога што га је волио, него и зато да би утврдио своје ученике у вјери када дође Његово страдање, да се не поколебају. Као Онај који има власт над смрћу, Он је само једним позивом, својом божанском ријечју васкрсао Лазара.

„И видите како се то све догађа, како тада почиње велика драма. Драма неба и земље. Драма у коју је ушао Господ ради нас људи и ради нашега спасења. Господ се појавио као побједитељ смрти, васкрснувши свога пријатеља Лазара. Велика радост је настала у Витанији, у предграђу Јерусалима. И Он који је пројавио своју божанску силу и своје човјекољубље божанско, улази у Јерусалим. Дочекују га апостоли и вјерни народ, посебно дјеца са усклицима: Осана на висини! Благословен који долази у име Господње! Прослављају га као цара и Господа. Радују се вјерни и већ Га прослављају као Спаситеља свијета. А са друге стране имате оне који се испуњавају завишћу, који хоће да убију не само Њега, него и четвородневнога Лазара, пошто је он истински свједок васкрсења“, бесједио је Митрополит Јоаникије, указавши на стравичну завјеру која се кује против Христа.

С једне стране су били они који су дочекали Христа, који прослављају Господа и славе чистога срца, и њих је био велики број, а с друге стране, у мањини, су били они који су против Њега. Али све то се послије драматично заплиће те су многи од оних који су клицали Христу кад је ушао у Јерусалим, славили Га као спаситеља, цара и Господа, нажалост, за неколико дана, промијенили своје осјећање и своју мисао, па су говорили: Распни га, распни!

„Видите како је човјек нестабилан, како је све на овоме свијету некако непоуздано! Па и сами апостоли који су тада били у одушевљењу и видјели да Господ иде на дјело спасења свијета и да побјеђује смрт, да доноси и дарује нови живот, и они су се, у моменту искушења и испитивања савјести и вјере, поколебали, али не по злој вољи, него по људској слабости, па им је због тога Господ и опростио. Осим што је Јуда издајник по злој вољи, јер се већ био испунио демонског мрака и мржње и пакости и из те мржње продао Христа за 30 сребрњака, остали апостоли су се поколебали само по људској слабости и Господ их је, снисходећи њиховој слабости, послије свога васкрсења, позвао, сабрао и опростио им. И објединио их и вратио им прво достојанство. Видите каква драма, која се догодила ради нас људи и ради нашега спасења“, нагласио је Владика.

У наставку је нагласио да је за нас сада најважније то што улазимо у Велику недјељу спасоносних дјела Божијих, које је Господ Исус Христос, устројавајући наше спасење, извршио када је ушао у Јерусалим:

„Ми ходећи за Њим, идемо према Великом четвртку и Његовој Тајној вечери, да се причестимо заједно са апостолима и да се удостојимо Светих тајни Христових. А послије тога и да се удостојимо да се вјерно и часно, сараспињући се своме Господу на Велики петак, поклонимо Његовим страдањима, Његовоме крсту и Његовој смрти живоносној и Његовоме гробу светоме. Да бисмо се удостојили велике радости која обухвата и небо и земљу и да бисмо постали саучесници васкрсења, јер нас је Он својим васкрсењем учинио саучесницима и судионицима Његове славе и побједе над смрћу и Његовога тродневнога васкрсења. Велики су догађаји пред нама да уђемо у тајну наше вјере, да обновимо наша срца и наше мисли, цијела наша бића, да обновимо наше заједништво.“

Поучио је сабране да што смо више ових дана на молитви заједно, то ћемо све боље и дубље, присније улазити у тајне наше свете вјере, а исто тако бићемо ближи једни другима. То је сједињење које Дух Свети омогућава – Дух Свети који прожима наша срца, обједињава нас и чини нас заједничарима Христа Господа и Спаситеља нашега.

„Драга браћо и сестре, нека је срећан овај велики празник Уласка Христовога у Јерусалим, када је Он показао своју славу! Да будемо са оном дјецом и са Светим апостолима и са оним простодушним народом који је од свега срца прихватио Господа, био надахнут Духом Светим да прослави Господа као Спаситеља кад је ушао у Јерусалим. И да будемо чврсти и јаки у вјери, да ове дане свете идемо за Христом Господом. То ће бити од великог значаја за обновљење наших душа, цијелога нашега бића, а посебно за обновљење и укрепљење нашега заједништва и наше међусобне љубави. Јер Господ Исус Христос, приносећи себе на жртву за спасење свијета, показао је највећу љубав.  Права, истинска љубав јесте она која је спремна да се жртвује, а не она која је само на ријечима, а ту љубав је Господ Исус Христос показао примивши крст и страдање да би нама даровао нови живот и нову радост и вјечност, и славу“, закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Весна Девић

Фото: Жељко Драшковић

Православна Митрополија црногорско-приморска