Митрополит Јоаникије је у току Свете службе Божије рукоположио јерођакона Михаила, сабрата манастира Светог Серафима Саровског на Драгаљу, у чин јеромонаха.

У архипастирској бесједи, Високопреосвећени Митрополит Јоаникије се осврнуо на житије Светог Алимпија Столпника и поучио да су подвижници попут њега и далеко у пустињи, одвојени од људи, били заправо ближи људима, него они који су свакодневно били једни уз друге.

”Више је могао он помоћи – Свети Алимпије Столпник, јер га је Господ обдарио великим духовним даровима, због његове љубави према Богу, због његове жртве, због његових подвига, наравно, али понајвише, због његовог великог смирења”, казао је Митрополит.

Подсјетивши да је овај свети Божији угодник око себе окупљао велики број духовне дјеце коју је руководио ка Царству небеском, Митрополит је нагласио да се велики духовници одликују управо тиме што не везују своја духовна чада за себе, него их приводе Господу.

”Христос Господ је извор вјечног живота и за Њега треба да се везујемо и велики духовници су увијек то добро и строго разликовали.”

Владика је новом јеромонаху, оцу Михаилу, пожелио да му Господ да снаге за подвиг – да постане, како је казао, ”стуб вјере православне”.

”Да се око њега, као око пастира Господњега, сабира народ; да свијетли својим врлинама, својим добрим дјелима, својим милосрђем, својом добротом, а понајвише својим смирењем, као онај светионик који се пали у мраку да би са пучине морске људи имали оријентир гдје да иду и према коме да иду. Тај светионик указује заправо на Царство небеско. ’Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела и да прославе Оца нашега који је на небесима‘, пожелио је Митрополит Јоаникије.

Он је додао да је та Господња ријеч упућена свим хришћанима, а да је сваки свештеник, благодаћу и милошћу Божијом, посредник између Бога и људи.

”Да се што више ми, драга браћо и сестре, облачимо у Христове врлине. Да се што више испуњавамо Божијом благодаћу и Божијом милошћу. У томе је, заправо, и тајна свештеничке службе – што свештеник, приносећи Богу своје молитве, своје подвиге, своје трудове, не ради то ради самога себе, него ради Цркве Божије и ради народа Божијега, јер он постаје посредник благодаћу Божијом, милошћу Божијом, устројењем Божијим, између Бога и људи. Његова света служба је таква, узвишенија од анђелске, и доводи благодат Божију на све оне за које се моли.”

Митрополит је казао да је свете Божије угоднике красила ослобођеност од саможивости и самољубља, те спремност на жртву за ближње.

”Чак да се ослободе и дотле од свога самољубља и саможивља, да када виде да неко други није баш све у праву, али ако то није страшно, ако су то обичне људске мане, људски гријеси и тако, а он види то све, и он је у праву, он неће говорити: Ја сам у праву, а ти нијеси. Ти си грешник, ти си овакав, ти си онакав, јер ће увијек имати на уму ону ријеч Божију, да треба прво извадити брвно из ока својега, па онда ћемо имати способности да извадимо и трун, односно да укажемо на неке гријехе код својих ближњих.”

Владика је нагласио да сваки свештеник треба да се труди да има чисту савјест и свијест да је саслужитељ Божији, те да сваки хришћанин животом у Цркви постаје учесник и саслужитељ у Светој служби.

”На овој Светој служби не служе и не учествују у овој Светој служби само свештеници, него и вјерни народ Божији и сви заједно славимо Име Божије: Ми не знамо тачно чију ће молитву Бог прво примити. Наравно, ону службу коју врше свештеници у олтару, ту началствује сам Господ Исус Христос, али свачија молитва у току Свете службе, свако амин, свако Господи помилуј, свако продуховљено, просвјетљено осјећање, било чије, од оног малог дјетета у храму, до старца и старице – све је то принос Господу Богу и Спаситељу нашем Исусу Христу.

Митрополит је оцу Михаилу пожелио да буде истрајан у свештеничкој служби.

”То је много битно! Ова служба јесте света, јесте узвишена, јесте величанствена, јесте свијетла, али сваки свештенослужитељ мора проћи кроз многа искушења. И то се догађа по Божијем промислу, јер свако треба да се провјери. И све се провјерава, не онако ту и тамо, као на неком лаганом испиту, него као кроз огањ – све се провјерава и тако се провјерава. И свештеници, наравно, имају и тешких момената у свом животу. Е тада се треба одржати. У добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци, а тих мука ће бити. Тада се треба везивати, не за људе, за било кога на овоме свијету, него за Господа. И не тражити помоћ од људи, од било кога на овоме свијету, него, прије свега, од Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа и од Пресвете Богородице и од светих Његових, од Цркве Божије, а и Господ и Пресвета Богородица и сви свети су на помоћи свакоме ономе који иде путем Божијим, а посебно свештеницима”, поручио је Митрополит.

Владика је на крају бесједе свима честитао празник, а оцу Михаилу многа и блага љета свештеничке службе.

О. Б.
Фото: Жељко Драшковић