У Цркви Светог Николе, данас на другу недјељу пред празник Рођења Христовог, Недјељу праотаца и на Материце, бесједио је архијерејски намјесник которско – тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.

На литургији је читано Свето Јеванђеље по Луки (Зачало 76) које говори о човјеку који је припремио велику вечеру и позвао многе, али су се они изговарали да не могу доћи. Главна тема је да су сви позвани у Царство Божије, али је на нама да га заслужимо. Како је казао о.Немања, људи често проналазе изговоре да не прихвате позив у Царство Божије, слично онима у поменутом Јеванђељу. Истиче да, као што се треба припремити за свадбену вечеру, тако се треба припремити и за Царство Божије, кроз молитву, пост, причешће и добра дјела.

Истиче да је Царство Божије од изузетне важности и да смо сви позвани да у њему учествујемо, да је важно преиспитати своје приоритете и не дозволити да нас свакодневне бриге одвуку од духовног живота. Долазак Христа је позив на Царство Божије, а ми се требамо припремити за тај долазак.

„Чули смо Свето јеванђеље у коме Господ Исус Христос говори причу о Царству Божијем. На пуно мјеста у јеванђељу Господ Исус Христос говори о овој теми. Врло често је тема прича јеванђелских, оних прича које сам Господ казује о Царству Божијем. Дакле, ако више пута о некој теми говори, то значи да је та тема јако важна. Не успут да је поменуо нешто, па ко чуо, чуо него, ако више пута и на различите начине говори о тој теми, значи да је то тема о којој треба размишљати интензивно. А то је, дакле, Царство Божије. Царство Божије је Бог припремио за све нас људе. Бог је створио и овај свијет, и све нас, али је створио и Царство Божије које слиједи. Дакле, јесте важан овај наш живот, али нисмо овдје само због овога живота. Овај живот траје колико траје, кратко или дуго, у сваком случају проћи ће. Нисмо ми створени због ових 70, 80 или колико година ћемо поживјети, створени смо за нешто много важније. А овдје, на овој земљи смо да то што је важније, а то је ово Царство Божије о коме Господ говори, и заслужимо. Дакле, сви смо позвани, као што чујемо у овом Светом јеванђељу, сви смо позвани у Царство Божије.

Бог, онај добри Бог који је створио из љубави овај свијет, замислио је како ће то све изгледати и послије. Ако је већ створио, онда Он жели да и ми људи учествујемо у томе. Дакле, сви смо позвани, али је до нас како ћемо и да ли ћемо то и заслужити, да ли ћемо се потрудити да то нешто заслужимо.

У овом Јеванђељу управо говори о нашем односу према ономе што нам је припрељено и понуђено. Ова гозба у јеванђељској причи је припремљена свечана гозба и позвани су сви, али увијек има неких изговора и разлога, због чега се не може доћи. И то, у овој, кад слушамо ову причу, реко би како су чудни ти људи, зове их човјек на свадбу, на гозбу велику, а они имају нешто важније. Па које смијешнији ти људи или ми данас, јер ово је нама упућена ова прича, јер смо позвани на највећу могућу гозбу која постоји, то је Царство Божије, а и поред тога ми увијек тражимо неко објашњење, односно оправдање зашто не можемо да дођемо.

Као што на ту свечану вечеру, ову свадбену вечеру, гозбу, треба се припремити, треба се организовати прије свега своје вријеме, треба се припремити лијепо обући и треба спремити неки поклон, нешто донијети на ту свадбу. Тако и ми позвани смо на оно што је припремљено, што заиста нема цијену, а то је Царство Божије, једино што ми треба да дамо нешто са своје стране, да своје вријеме организујемо тако, да дођемо неки пут на литургију, у цркву, да се причестимо, да постимо.

Увијек има неких оправдања. Знам ја да је то добро, треба ићи у цркву, треба постати, али ја сад морам то и то. Све је важније од доласка у цркву. Зато и постоји она Божја заповјест, шест дана ради а седми посвети Господу Богу своме. Дакле, Бог зна да смо ми људи склони томе да нас одвуку, одвуку овоземаљске бриге, али је важно посветити вријеме ономе што је за нашу вјечност важно.

А то је вријеме моритве, вријеме свете литургије, поста и припремања за најважније што можемо, а то је свето причешће. Дакле, одвојити вријеме за припремање. Онда се припремити. Окупати се , лијепо и свечано обући за свадњу. То значи очистити своју душу и тијело од гријеха и уредити је добрим дијелима. Припремити поклон за вјенчање, за свадбу. То значи да припремимо за Царство Божије поклон. Шта је то? То су наша добра дијела. Дјела милосрђа, праштање, саосјећање према другим. То су добра дијела. То су дарови које ми треба да принесемо и да припремимо. Позвани смо, али треба да мало и да се потрудимо. Али увијек има тих неких оправдања, као што смо чули у овом Светом јевађељу. Али тако и каже у Јеванђељу. Много је званих, али мало је изабраних. Мало оних који ће се и одазвати на то што им је понуђено.

У Старом Зајету позван је био изабрани народ, али од доласка Христа, изабрани народ је оних који су повјеровали у Христа. Сви народи су сада позвани, али ће бити онај изабрани Израиљ. Они људи који су повјеровали Христу. Тај позив на ту гозбу, на вечеру, на Царство Божије, јесте долазак Христа.

Долазак Христа овдје на земљу. Тај Бог који је то све припремио и створио, Он је дошао овдје на земљу, да би нама, људима, дао могућност да то и добијемо.

Ми то прослављамо кроз велики празник Божић, када је дошао Бог на земљу. И онда овим Јеванђељем се ми припремамо, за тај долазак. А сада када се сјећамо и размишљамо о долазку Господа Исуса Христа, двије седмице прије Божића, ми прослављамо Праоце. То су они наши оци који су и у Старом Завјету повјеровали и у мору, мноштву оних народа који су били безбожни или многобошци, вјеровали на прави начин, вјеровали у Бога. То су они наши праоци од Адама преко Аврама, Исака и Јакова, Мојсија па Давида Соломона… Сви се они набрајају у црквеним пјесмама. Па онда пророци који су најављивали Господа Исуса Христа, све до Захарије и Светог Јована Крститеља, такође пророка и претече. Све них помоњемо на данашњи дан. Све њих, који су живјели прије Христа и нису били хришћани, помињемо како се каже у тропару “који су својом вјером задобили спасење и предодлучили Цркву својом вјером” јер из њиховога сјемена се родила Пресвета Богородица, Она Која је родила Христа Спаситеља, Који нам је донио спасење.

То су ти дивни , општи, празници које прослављамо у претпразништву Божића.

У нашем српском народу имамо и наше, да кажем, локалне црквено-народне празнике - Материце, Очеве, Дјетињце. Данас су Материце и користим прилику да честитам свим мајкама празник.

Овим празницима се ставља акценат на љубав у ове дана када се припремамо за празник љубави а то је Божић. Празник је љубави јер долази Бог из велике љубави према нама људима, које је створио, а погријешили смо али Он долази да узме наше гријехе на себе, да васкрсне и побиједи смрт.

То је велики израз љубави Бога према нама. Ми у то вријеме прије свега љубав требамо исказати у оквиру породице која је темељ сваког друштва па и Цркве. Породица је мала Црква и зато кроз ове дивне празнике Материце, Очеве, Дјетињце, када се везујемо симболично па разрјешавамо и дајемо поклоне једни другима , јачамо љубав у ономе гдје је најважније, а то је породица. То су ти дивни обичаји којима се ми припремамо за радосни празник Долазак Господа Исуса Христа , Коме нека је слава вавијек , амин“, поручио је у бесједи о. Немања.

Свето Јеванђеље по Луки (Зачало 76).

„16. А он му рече: „Неки човјек зготови велику вечеру и позва многе. 17. И у вријеме вечере, посла слугу свог да каже званицама: 'Дођите, јер је већ све готово.' 18. И почеше се сви редом изговарати. Први му рече: 'Купих њиву и морам изићи да је видим; молим те, изговори ме.' 19. И други рече: 'Купих пет јармова волова, и идем да их погледам; молим те, изговори ме.' 20. И трећи рече: 'Ожених се, и зато не могу доћи.' 21. И дошавши слуга тај, јави ово господару своме. Тада се разгнијеви домаћин и рече слузи своме: 'Изађи брзо на тргове и улице градске, и доведи амо сиромахе, и богаље и хроме, и слијепе.' 22. И рече слуга: 'Господару, учињено је како си заповиједио, и још има мјеста.' 23. И рече господар слузи: 'Изађи на путеве и међу ограде, и приволи их да уђу да ми се напуни дом. 24. Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.'”