На данашњој Светој литургији у Цркви св. Николе у Старом граду, на празник Светог Григорија Чудотворца, бесједио је архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић.

„Ево слава Богу већ два дана како је започео Божићни пост, када нас Црква поново подсјећа да се тргнемо, пресаберемо, да видимо гдје смо на путу ка нашем спасењу.

Осим поста, за Божић се припремамо и кроз црквене песме, па се од данас већ пјева и Божићна катавасија „Христос се рађа, славите Га, Христос нам долази - сусретните Га“, што је позив да идемо у сусрет Господу Који нам долази.

Али, и на свакој литургији, кроз свету чашу, ми се сусрећемо са  Господом Који нам се кроз свето причешће даје. На то нас позива овај пост, да видимо гдје смо, да поразмислимо мало о својим поступцима, да се, размишљајући о Божићу, сјетимо и оних догађаја који су услиједили одмах по рођењу Господа Исуса Христа, малог Бога, Који се родио у пећини, када су Му одмах притрчали они који су Му били најближи, пастири, принијели своје дарове, па дошли мудраци и они своје дарове принијели, па да и ми онда размислимо о нашим даровима које ћемо принијети Господу, Којем идемо у сусрет“, казао је о. Немања.

Дарови које Бог од нас очеује, подсјећа, јесу: покајање, смирење, молитва, милосрђе према другима…

„Као што кажу оци  „да смањимо наше ријечи, а да појачамо молитву“. Да мало умањимо наше жеље и потребе а да се осврнемо око себе да видимо ко још осим нас има неку потребу и може ли да је себи приушти,  можемо ли ми да помогнемо некоме, наравно и да опраштамо“, каже о. Немања, додавши да наша радост буде у ономе када радост учинимо другоме, да наш ближњи буде радостан.

А ко је ближњи говори нам данашње Јеванђеље о милостивом Самарјанину  (Лк.10, 25-37), односно прича о томе ко је наш ближњи, а коју је, наставља о. Немања, испричао сам Исус Христос.

„Треба чинити добро и онда када се томе не надамо заузврат. У овој причи Господ Исус Христос кроз оног момка све нас подсјећа да нам је ближњи буквално сваки човјек“, казао је о. Немања, подсјетивши у конкретној причи на помоћ од стране другог народа и то не било ког, већ народа којег јевреји нису баш вољели, будући да су Самарјане презирали.

Овдје Христос узима за примјер баш таквог човјека који помаже, а за којег би се можда најмање очекивало да ће то да ради.

„Дакле, тиме нас подсјећа да је свако, али буквално свако, наш ближњи. Не само они које волимо, него и они са којима не би требало да имамо превише додирних тачака, које би можда требало и да не волимо. Све су то наши ближњи и у сваком можемо да сусретнемо Господа. Управо нас ова прича подсјећа на то да је сваки наш сусрет са ближњим, сусрет са Господом“, казао је о. Немања.

Истиче да Бог није некаква сила, како се у народу понекад, а по неправославном учењу гледа, већ је Он конкретна личност, Онај који је створио земљу, јавио се Праоцима у Старом завјету, Мојсију, Исаку, Авраму, Који се сам лично јавио, дошао на земљу као човјек, разговарао са људима, чинио чуда…

„Бог очекује да се према Њему односимо као према личности, као што јесте, али кроз друге личности. Јеванђеље каже: „кад учинисте једном од малих мојих, Мени учинисте“. Не тражимо дакле Бога негдје по небесима, него у сваком човјеку, кроз однос са сваким човјеком кога сусрећемо, да у њему видимо правога Бога. На то нас подсјећа данашње Јеванђеље и пост који почиње. Нека би Бог дао да нам пост буде на радост и на спасење, да кроз наша добра дјела сусретнемо Господа Који долази, и Којем нека је слава, амин“, поручио је између осталог о. Немања.