Архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић служио је данас, на Крстопоклону недјељу, Свету литургију у Цркви Светог Николе у Старом граду.

“Крстопоклона се зове због тога што свечано износимо Часни крст на средину цркве, клањамо му се и пјевамо свечане пјесме. На бденију, које смо синоћ служили, свечано је изношен Часни крст којем смо се клањали и пјевали дивне пјесме. Зато се зове Крстопоклона недјеља. Крст се износи при средини поста, да нас својом силом укријепи и оснажи у нашој великој духовној борби, да нам да снаге. Одакле Крсту та снага? Како нам то Крст може помоћи? Зар то није обичан предмет, ако подсјетимо на другу Божију заповјест која каже “не прави себи идола нити каквог лика, не клањај му се, нити му служи”.  Да ли ми сада, овим клањањем Крсту, кршимо другу Божију заповјест? Наравно да не. Када исказујемо поштовање Частном крсту, ми не исказујемо поштовање предмету већ Ономе који се прославио на томе Крсту, самоме Господу, Богу и Спаситељу нашем. То је исто као и са иконама, о чему смо слушали прве недјеље Частног поста. Иконе такође поштујемо, такође цијеливамо, указујемо им велико поштовање”, казао је о. Немања у бесједи, назначивши да цјеливањем иконе цјеливамо Свеца који је на њој.

Молећи се пред иконом и пред Крстом, истакао је, ми се молимо Ономе који је васкрсао и побједио смрт.

“И као што каже Његош “васкрсења не бива без смрти”, Крст јесте мјесто гдје је умро и разапет Господ Исус Христос, Онај Који је добровољно страдао, Који је у себе примио човјечанску природу, да заједно са њом васкрсне и побиједи смрт. Дакле, од тога тренутка Крст није само обичан предмет, чак посебно не предмет поруге као што је био до тада, јер је крсна смрт била срамотна смрт.  Од момента Васкрсења и побједе на смрћу, а то може једино Бог, нико други, Крст постаје симбол управо те побједе Бога над ђаволом, побједе добра над злом, побједе живота над смрћу. То је та сила која излази из Крста, сила коју даје сам Бог, онај Бог који има снагу и моћ да побИједи ђавола, да побиједи саму смрт, коју ми људи никад  не би могли сами да побиједимо”, рекао је о. Немања.

Како је истакао, Спаситељ је дошао да нам својом личношћу донесе спасење. Да ми заједно са Њим учествујемо у спасењу.

“Од тога тренутка Крст постаје знамење, сила и симбол нас православних. Због тога Црква велико поштовање указује Крсту, кроз богослужбене пјесме. Свака сриједа и петак су посвећени Часном крсту. Једна од најљепших пјесама посвећених Крсту је „Свјетилен“, која се пјева сриједом и петком и најбоље описује уствари шта је Крст нама, људима: “Крст је чувар цијеле васељене, крст је украс Цркве, Крст је царева снага, Крст је вјерних утврђење, Крст је анђелима слава, а демонима пропаст”. Пјесма испољава суштину наше вјере у Крст, као онај предмет који нам даје силу Васкрслога на њему, који побјеђује демоне и све противнике Крста”, казао је о. Немања.

Крст у православљу, истакао је, представља и начин живота хришћана.

“То је оно о чему се говори у овом Јеванђељу, када Господ каже : “Ко хоће за мном да иде, нека се одрекне себе, нека узме Крст свој и за мном иде”. Који то Крст ми треба да узмемо? Онај Крст који представља начин живота нас хришћана, а који није лак. Сам Господ је рекао да тај пут није лак, да је то уски пут, али који води у Рај, јер онај широки води у пакао. Уски и трновити пут води у Рај. То је пут подвига одрицања и борбе, борбе са страстима”, казао је о. Немања, додавши да Крст  подразумијева и страдање.

То се односи и на нас јер сви имамо свој Крст и своје страдање и оно не мора да буде само мученичко, страдање за Христа, него и страдање у страстима.

“Дакле, борба са нашим проблемима, са нашим страстима. Имамо сви неки свој Крст, неко неку болест, неки проблем и хвала Богу да је тако. Јесте да није лако тако, али је спасоносно, јер тај Крст даје Бог. Даје нам Бог да кроз њега јачамо и спасавамо се. И када је Бог створио Адама, није му одмах дао царство, него му је дао Крст. Дао му је одређене задатке које треба да ради, односно обавезе да се кроз њих усавршава. Тако и ми имамо своје искушења, кроз која само можемо да јачамо, да се калимо, да кроз то налазимо спасење. Јер је све од Бога, а што је од Бога, што каже народ, слађе је од меда. Као што се Богу захваљујемо за све добро што нам је дао, а много више нам је дао доброга, које ми подразумијевамо. Подразумијевамо да смо здрави, што можемо да дођемо данас у цркву. Има неко ко то не може, ко лежи кући болестан. Зато, Бог нам је муку дао управо из љубави, да се кроз ту муку оснажимо, боримо и да изађемо бољи из борбе, да видимо гдје смо, какви смо од чега смо направљени и колика је наша вјера у Бога, наша љубав и повјерење да је Бог уз нас, ма каква мука да нас снађе. Све је то допуштење Божије а на наше спасење, јер нам Он никада неће дати искушење које не можемо да поднесемо, већ нам даје као добар васпитач, добар родитељ који понекад и викне на дијете,  али како би оно било бољи човјек. Тако и Бог васпитава нас кроз Крст и кроз искушења, да би били бољи и задобили спасење. Нека би Господ Бог дао да силом Часног крста, коме се данас клањамо, и ми нађемо онај прави пут и побиједимо наша искушења и задобијемо вјечно спасење, амин”, поручио је о. Немања.