На Светој литургији у Цркви Св. Николе у которском Старом граду, данас треће седмице послије Васкрса, на Недјељу Мироносица посвећену женама мироносицама, првим свједоцима Христовог Васкрсења и на празник Свете мученице царице Александре, архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј- ставрофор Немања Кривокапић, бесједио је о Светом јеванђељу које поново говори о догађајима у вези са Васкрсењем и оним што му је претходило.

“Зашто поново слушамо те ријечи, а прославили смо Васкрс прије двије седмице? То је због тога јер је Васкрсење догађај над догађајима. Није само обичан и један у низу од празника, него празник над празницима. То је догађај који је најважнији у историји овога свијета. Много је важнији и од стварања свијета и свега другог.

Бог који је створио свијет дошао је овдје на земљу, постао човјек, претрпио страдање и васкрсао ради нашега спасења”, каже о. Немања, додавши да је то разлог због којег Васкрсење прослављамо цијеле године, па су свака недјеља и свака служба недјељна посвећене највећем празнику.

Сјећамо се, каже даље, и догађаја који су претходили самоме Васкрсењу.

“Онај период између распећа и самога Васкрсења, како је то изгледало и што се дешавало послије тога? То да ће Христос доћи, да ће бити разапет, умријети и васкрснути, било је пророковано и у Старом завјету.

Али што ће бити послије са Тијелом Христовим, ко се помиње уопште у овоме Јеванђељу? Обично, када читамо, Христос је главна личност и апостоли као најдиректнији Његови ученици и они који су увијек били са Њим као актери практично свих догађаја. Сада се апостоли не помињу. Зато што их нема, разбјежали су се и побјегли”, каже о. Немања.

У овим најважнијим догађајима, подсјећа, апостола нема “али има оних којима је посвећена данашња недјеља”.

“То су Мироносице с једне стране, оне жене које су биле све вријеме испод крста и поред Светог Јована Богослова, најмлађег апостола који је био с њима и пратиле све ове догађаје.

У Јеванђељу видимо да се управо њима и због тога Христос прво јавио.

Када је васкрсао ко га је први видио и први чуо оне дивне ријечи „Радујте се и не бојте се“? То су биле Мироносице јер су се удостојиле, управо због њихове храбрости, у тренутку када није било апостола, а који су требали да буду ту. Оне су показале храброст и њима се Христос први јавио”, рекао је о. Немања.

Подсјећа и да се осим њих помињу још неке личности за које нисмо знали.

“То су Јосиф из Ариматеје и Никодим, тајни ученици Христови. Спадају у ред 70 мањих апостола, тајних ученика, како пише, јер су долазили с времена на вријеме, слушали су ријечи Божије. У Јеванђељу се каже: „То бијаху људи који чекхаху Васкрсење“, „Царство Божије чекхаху“. Сада избијају у први план.

Шта би било са тијелом Христовим, гдје би било положено, да смо чекали на апостоле?

Управо у том тренутку појавили су се људи за које нисмо знали, али су одреаговали како је требало.

Јосиф из Ариматеје је, како пише у Јеванђељу, неки високи савјетник, имао је функцију при двору.

Он се одважио, користећи своју позицију, да тражи Тијело Христову, за што је требало храбрости. Не само што га је и добио него се и потрудио да се носилима спусти у гроб. А одакле гроб, је ли га Христос за живота себи припремио? Не није. Ни апостоли нису припремили ништа, нико није био спреман за то.

Јосиф из Ариматеје је свој гроб, нов како каже, отворио. Тијело Христово су умотали у плаштеницу, мирисима натопили и положили у нови гроб”, каже о. Немања.

У овом Јеванђељу, назначио је, видимо да се помињу и догађаји, како они прије, тако и они послије Васкрсења, “јер су нераздвојиви”.

“Нити се Васкрсење могло догодити без ових догађаја, страдања, смрти, нити ови догађаји имају свога смисла без Васкрсења. Дакле, итекако су повезани, што видимо и у Јеванђењу и у црквеним пјесмама које пјевамо на данашњи дан и у све ове дане.

У тропару који смо пјевали каже се: "Благообразни Јосиф са дрвета скину Твоје пречисто тијело, обави га у плаштаницу, натопи мирисма и положи у гроб, али си Васкрсао и дао нам вјечни живот".

Васкрсење даје смисао свемо овоме што му је претходило јер је то страдање било добровољно и испланирано.

Како каже Његош “Васкрсења не бива без смрти”. Дакле Христос је морао да умре да би васкрсао и то се и догодило”, рекао је о. Немања.

Оно о чему учимо из данашњег Јеванђеља је, како је нагласио, “да нема одабраних за спасење и да смо сви смо позвани на спасење и на велика дјела”.

“Ево ови непознати људи учинили су дивно и велико дјело, а шта су радили до тада?  Молили се Богу, слушали Христове ријечи, трудили се да буду добри хришћани, нису се гурали у први план. Али, када је ситуација од њих затражила да реагују реаговали су како треба.

Тако и ми да се угледамо на њих и да живимо својим хришћанским животом како треба, а ако нас Бог стави у ситуацију да одреагујемо, да реагујемо како треба и како приличи .

Нека би Господ Васкрсли нам дао да се и ми нађемо међу онима којима је Христос рекао “Радујте се и не бојте се”, амин”, поручио је о. Немања.