На Светој литургији данас у Цркви Св. Николе у Котору читано је Јеванђеље по Матеју, зачало 106, након чега је бесједио архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј-ставрофор Немања Кривокапић, казавши да је на нама  хришћанима да у свим животним ситуацијама препознамо руку Божију , али и да се што боље понесемо, како би задобили Царство небеско.

“Чули смо ову јеванђелску причу гдје Господ својим ученицима, а преко њих и свима нама говори о талантима и даје поуку о томе како треба да се односимо према ономе што смо добили.

Све што имамо овдје на земљи, није наше, добили смо од Бога. Свакако да је неко добио више, неко мање. Нисмо сви у истој мјери талентовани у свему, али сви смо добили нешто од Бога.
Онај који је добио више, више ће се од њега и тражити. Ко је добио мање, мање ће се од њега тражити.
Тачно је да сви нисмо исто добили, али сви имамо подједнаке шансе да задобијемо спасење”, казао је о. Немања.

Бог је нас људе створио за спасење, са потенцијалом за Царство Божије, рекао је даље, додавшио да исто тако жели од свих нас да се потрудимо и задобијемо га јер је то праведније али и корисније за нас.

“У Светом писму видимо да Бог, када је створио Адама и директно му рекао да је за њега Царство Божије, итекако му је дао да се труди и да ради, усавршава се, како би стекао Царство Божије. Дао му је да обрађује Рајски врт, да се труди, да имена животињама... Не што Бог то није могао већ је за Адама било корисније да сеи он  потруди и да нешто од себе. Као дјечак којем отац да да му помогне, иако му то није потребно, али се дијете осјећа корисно, стиче радне навике. Тако и Бог нама људима даје обавезе да се ми кроз њих усавршавамо”,  рекао је о. Немања.

Поред телената Бог нам даје и искушења.

“Разне болести, смртни случај, све што нам наизглед изгледа као да нас Бог кажњава па се питамо што смо Му згријешили. Бог не кажњава овдје на земљи нити даје плату овдје на земљи. Сви ћемо добити праведну плату, али на Небесима. Овдје на земљи нити добијамо казне, нити награде, иако то понекад изгледа тако, али не. Бог не функционише по том принципу. Он ће нам све по правди, дати, али у Царству Божијем, а оно што се овдје дешава то нам је од Бога на наше усавршавање. За све тешке ситуације и искушења Бог гледа како ћемо се у њима пронаћи, снаћи, и уз Божију помоћ превазићи себе и пронаћи се у  тешким ситуацијама. Што каже народ, све што је од Бога слађе је и од меда”, каже о. Немања и истиче да је на нама као хришћанима да то препознамо и да се у свим ситуацијама што боље понесемо, препознамо руку Божију.

Подсјећа на народну мисао “у добру се не узвиси, у злу се не понизи”.

“У свему треба тражити мјеру и да будемо свјесни да је све по благослову Божијем, као и оно добро што нам се дешава, не по нашим заслугама, него по Божијој благодати, допуштењу. Исто тако, оно лоше што нам се дешава нису никакве казне, него нас Бог куша, опет из велике љубави према нама да кроз то ојачамо и да заслужимо оно што је наш циљ. Није наш циљ овај живот у којем  неко ужива, а неко се пати, болестан је... Ако би живот на земљи био наш циљ, онда не би било правде на свијету. Али  то није тако јер послије овога живота долази вјечни живот којем ми тежимо и који нам је Бог намијенио. Зато и вриједи притрпјети у овом животу и оно што није добро, ако ћемо правилно то схватити, и ако ће нам то бити на корист на задобијање Царства небеског.

Нека био Господ Бог дао да слушајући ове Божанске истине кроз Јеванђеље изречене нам и ми схватимо који је наш задатак, шта треба да радимо да и ми чујемо оне ријечи Господа “Добри вјерни слуго уђи у Царство Господа Твога”, амин”, казао је о. Немања Кривокапић.

Јеванђеље по Матеју, зачало 105. (25,14-30):
14. Јер као што човек полазећи на пут дозва слуге своје и предаде им благо своје; 15. и једноме даде пет таланата, а другоме два, а трећему један, свакоме према његовој моћи; и одмах отиде. 16. А онај што прими пет таланата отиде те ради с њима, и доби још пет таланата. 17. Тако и онај што прими два, доби и он још два. 18. А који прими један, отиде те га закопа у земљу и сакри сребро господара свога. 19. А после дугог времена дође господар ових слуга, и стаде сводити рачун са њима. 20. И приступивши онај што је примио пет таланата, донесе још пет таланата говорећи: "Господару, предао си ми пет таланата; ево још пет таланата које сам добио с њима." 21. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 22. А приступивши и онај што је примио два таланта рече: "Господару, предао си ми два таланта; ево још два таланта која сам добио с њима." 23. А господар његов рече му: "Добро, слуго добри и верни, у маломе си био веран, над многим ћу те поставити; уђи у радост господара свога." 24. А приступивши и онај што је примио један талант рече: "Господару, знао сам да си ти тврд човек: жањеш где ниси сејао, и скупљаш где ниси вијао; 25. па се побојах и отидох те сакрих талант твој у земљу; и ево ти твоје." 26. А господар његов одговарајући рече му: "Зли и лени слуго, знао си да жањем где нисам сејао, и скупљам где нисам вијао. 27. Требало је зато моје сребро да даш мењачима; и дошавши, ја бих узео своје са добитком. 28. Узмите, дакле, од њега талант, и подајте ономе што има десет таланата. 29. Јер свакоме који има даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, и што има узеће се од њега. 30. А неваљалога слугу баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.