На данашњој Светој литургији у Цркви Св. Николе у Старом граду, у пету недјељу по Духовима, када прослављамо Светог свештеномучениа Јевсевија, читан је цитат из Јеванђеља по Матеју (Матеј 8, 29-30) који описује тренутак када Исус исцјељује двојицу опсједнутих људи у гергесинском крају. Демони који су мучили те људе препознају Исуса, боје Га се, свјесни да ће њиховој власти над човјеком доћи крај.

„А кад дође Исус на ону страну у земљу гергесинску, сретоше га два бјесомучника, излазећи из гробова, тако опака да не могаше нико проћи тим путем. И гле, повикаше говорећи: Шта хоћеш од нас, Исусе, Сине Божији? Зар си дошао амо прије времена да нас мучиш? А далеко од њих пасијаше велико крдо свиња. И демони га мољаху говорећи: Ако нас изгониш, дозволи нам да идемо у крдо свиња. И рече им: Идите. И они изишавши из људи отидоше у крдо свиња. И гле, навали све крдо свиња са бријега у море, и утопише се у води. А свињари побјегоше; и дошавши у град казаше све, и за бјесомучнике. И гле, сав град изиђе у сусрет Исусу; и видјевши Га, молише да оде из њиховог краја. И ушавши у лађу, пређе и дође у свој град“, записано је у Јеванђељу.

У бесједи вјерном народу архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протјереј – ставрофор Немања Кривокапић је назначио да ово Свето јеванђеље описује још једно од многих чуда која је чинио Господ Исус Христос, Који долази да спаси људе, посебно описујући људску природу која, када материјално ставља у први план, то јој постаје важније и од самих чуда Божјих.

 „Бог је свемогућ, Господар је свих закона, али нас прије свега воли. И све што чини, чини за наше спасење. Сам долазак Његов на земљу је управо био из тога разлога да спаси нас људе. То знамо и то смо чули у много Јеванђеља, али ово данашње нас подсјећа да размислимо какав је наш однос према том и таквом Богу Који нас тако воли и чини за нас добро. У Јеванђељу се описује догађај када Христос долази у неко мјесто и чини конкретно чудо. Наиме, наилази на бесомучне људе, опсједнуте демонима, којим нико није могао помоћи, али Он, као свемогућ, чини чудо, исцијељује их, тјера демоне и они људи бивају здрави. Али, те демоне је пустио да уђу у свиње и те свиње су се утопиле. Наравно да је Господ могао да истјера демоне и да помогне човјеку и без те штете која се догодила. Али је намјерно урадио тако да би видио реакцију људи. И шта се дешава? Ти људи, које је посјетио сам Господ Бог Спаситељ, пред којим је учинио конкретно чудо - болесне којима нико није могао да помогне, Он исцијељује за час. Међутим, они Га тјерају јер им је нанио штету. Много им је више засметало то што су пропале те свиње, него што су њихови суграђани оздравили. И они Га тјерају да пође из њиховог краја“, казао је о. Немања.

На питање ко су ти људи и због чега је овај догађај од прије 2.000 година, о којем слушамо у данашњем Јеванђељу, значајан, истиче да се све односи управо на данашњег човјека који често тјера Христа.

„Ми тјерамо Господа Који нам чини чуда, Који нам долази, нас да спаси, када год ставимо у први план материјално, као што су то учинили ови људи, којим су важније биле свиње него чудо. Тако исто и ми радимо када год ставимо у први план оно што је материјално, што је пролазно у односу на оно што је вјечно и спасоносно. Бог нам долази и Бог нас посјећује стално. Неко ће рећи, па њима је дошао Бог, видјели су га. И нама долази сваки дан, када год служимо Свету литургију. У овој Светој чаши коју износимо, ту је сами Бог - тијело и крв Христова. И данас се дешава чудо сваки пут када служимо литургију. Ми ставимо обично вино и обичан хљеб, припремимо за литургију, а на литургији то постаје тијело и крв Христова. Ето чуда - Бог нам се даје. Зашто? За наше спасење. И зато, сваки пут када ми имамо нешто прече од причећа, када стављамо у први план било што материјално, уподобљавамо се управо оним чудним људима из онога мјеста. Наравно мора се радити, мора се и зарадити, мора се стећи неки новац да се живи, али никако не стављати то испред онога што нам даје вјечни живот. Јер, колико год да траје овај живот, доћи ће онај други који је вјечни, а њега треба стећи добрим дјелима и правилним животом, а то је живот са Господом Који нам се непрестано даје. На то нас подсјећа ово Свето јеванђеље и нека би Господ Бог дао да се умудримо и да размишљамо о вјечном, о добрима које нам је припремио Бог, Коме нека је слава вавијек, амин“, поручио је о. Немања.