Протојереј Ненад Калем, у обраћању вјерном народу  данас на Цвијети на литургији у Цркви Св. Николе у Котору, поручио је да је на нама да препознамо Божију вољу, повинујемо јој се и са смирењем прихватимо.

“Чули смо данашње Свето јеванђеље у којем је описан догађај данашњех празника, улазак Господа нашег Исуса Христа у Свети град Јерусалим, или како још називамо овај празник, Цвијети. Господ наш Исус Христос је много пута посјетио Свети град Јерусалим прије овога догађаја, али ниједна од тих посјета није остала у сјећању Цркве као ова. Ниједну од тих посјета Црква није обиљежила празновањем као ову. Има више наравно разлога за то. Наиме, прије самог доласка у Јерусалим, Господ је у Витани, а Витанa је једно преграђе Јерусалима, васкрсао Лазара, брата од Мироносица Марте и Марије, који је четири дана био у гробу. Тијело његово, по свједочанству из Светог јеванђеља, већ је почело да се распада. Господ овим васкрсењем Лазаревим жели показати да ће нам даровати опште васкресење уколико повјерујемо у Њега. А вјера у Васкресење је и основни догмат наше Свете Цркве јер, ако вјерујемо да је Васкресења било, Васкресења ће бити. Тада можемо да кажемо да смо Христови. А да је васкресење мртвих апсолутно могуће, то нам је и сам Господ потврдио у Витани и да је главни циљ нашег живота сједињење са Богом у тијелу и крви Његовој, самим тим и васкресење, ослобођење од смрти.

Други разлог зашто је ова посјета Јерусалиму другачија од других је и по начину на који је Господ Христос ушао у овај град, а и по расположењу народа који Га је дочекао са палминим гранама и цвијећем, говорећи Му “Осана, благословен који долази у име Господње”. Тако га је дочекао дио јевријског народа који је повјеровао у Њега као месију и цара, вид‌јевши сва Његова чудеса”, казао је о. Ненад.

Истакао је да борба за и против Христа чини суштину историје крштених народа и провлачи се као једна нит у свим догађајима кроз вјекове.

Личност Господа нашег Исуса Христа. постала је од самог почетка Његовог јавног рада за једне предмет обожавања и излив највеће радости, а за друге камен спотицања и предмет највећег непријатељства. Но, са данашњим даном, догађајем и празником, уласком у Јерусалим, добила је свој пун израз. Зато и ми, драга браћо и сестре, да водимо рачуна да својим поступцима и свим животом не постанемо непријатељи Христови јер, као што је Господ посјетио свети град Јерусалим, тако Он посјећује и нас на разне начине, а наше је да препознамо вољу Божију, да јој се повинујемо и да са смирењем прихватимо. Нека је свима срећен овај данашњи свети празник и да буде благословен свима. Господу нашем нека је слава и хвала за вјекове и вјекова, амин”.