У светачкој личности Светог Петра Цетињског обједињена је сва пуноћа силе Божије, поручио је о. Јован Васић на светој литургији у истоименој прчањској цркви.  

“Данас је празник коме се земља радује, ал' небеса још више. Прослављамо Светог апостола и јеванђелисту Луку, чији је древни храм још из доба Средњега вијека, доба Немањића и прије, изграђен у срцу старога града Котора, а овд‌је у нове дане овај дивни храм, суза како се каже Његошева, посвећена Светом Петру Цетињском, кога прослављамо управо данашњег дана.

Како је то чудесно Господ уредио и Свето Јеванђеље које смо читали, да у светитељима Божијим се пројављује она библијска истина - „Велики си, Господе, и чудесна су Твоја д‌јела и ниједна ријеч није у стању да опјева сва чудеса Твоја”, а онда и друга која каже – „Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев“. И заиста, овај свети дан Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског је свједочанство те истине.

У светачкој личности Светог Петра Цетињског обједињена је сва пуноћа силе Божије. Колике су само дубине, висине, ширине и дужине његове личности, управо како каже апостол Павле — да познамо шта је то дубина, висина, ширина и дужина Христове љубави, управо у знаку крста и вертикале и хоризонтале. Такав је био Свети Петар Цетињски - и војсковођа и владика и државник и подвижник и онај који се борио и сабљом и пером, онај који се борио и узносио молитву, али и употребљавао клетву када је то било потребно. И заиста, у његовој личности је сва пуноћа хришћанског живљења, она истина која каже да је вјера хришћанска — жива вјера у Бога живога. Такав је био Свети Петар Цетињски, такви су били и свети апостоли и Свети апостол и јеванђелист Лука, који је био и љекар, и иконописац, и јеванђелист.

Дакле, тамо гд‌је хоће Господ, Он побјеђује уставе природе. Као што Пресвета Богородица, Она која рађа Сина Божијег и Сина Човјечијег тиме побјеђује поредак овоземаљски и логику природе, тако и у личностима светих „који су тим путем Христовим, као доброг пастира, одазвали се и чули глас Његов и пошли и ушли на та врата“, како каже данашње Свето Јеванђеље. Ту се побјеђује поредак природе, јер Бог дејствује и чини како хоће. Управо је то свједочанство личности Светог Петра Цетињског, који по својој смрти, као миротворац и чудотворац, свједочи своју силу. И овај свети храм у наше дане подигнут трудом блажене успомене оца нашег Момчила и његових парохијана, који су, како каже та мисао и истинита је : “Онај један камен који се обурдао рушећи Ловћенску капелу, пао је овд‌је, управо у Боки, и поникла је та суза Његошева овд‌је у лику и у дјелу овога светога храма и силе Божије која је у њему”.

Нека би Свети Петар Цетињски, Свети апостол и јеванђелист Лука били свима нама на помоћ да би испунили оне ријечи Светог апостола Павла, свједока такође те вјере живе у Бога живога: “Све могу у Христу Исусу Који ми моћ дарује”. Ништа у овом свијету није могуће без Бога, а опет је са Богом све могуће, јер су ријечи Светог Јеванђеља да нам буду увијек на уму: “Што је људима немогуће, Богу је заиста могуће”.

Једино што је важно и што је битно, чак нису наше ни вјештине ни дарови, јер је Господ даротворац и Онај који даје мудрост и Онај који нас укрепљује и праведнику ће Господ дати да све буде на корист. То човјек сам од себе не би могао бити. Иако је Свети апостол и јеванђелист Лука по свему судећи био изразито талентован човјек — и као умјетник и као љекар, највиша сила Божија пројавила се у његовом апостолском и јеванђелском свједочењу.

А шта додати и за Светог Петра Цетињског, који ништа мање није посвједочио вјеру Христову, живу вјеру у Бога живога.

Али, да узмемо као закључак свих поука које можемо извести из Житија Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињскога, који су у своје вријеме посвједочили вјеру Христову, ове ријечи Христове из Јеванђеља: “Не радујте се томе што вам се духови покоравају, не радујте се томе што сте послани у име моје и ко вас прима, мене прима. Не радујте се тим дјелима само која су овд‌је видљива, него се радујте оној суштини за коју се рађамо овд‌је на земљи — што су имена ваша уписана у књизи вјечности, што су имена уписана ваша у књизи Царства Божијега на небесима”.

А каква је та истина и коме се открива? “Хвалим те, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разумних” — дакле, не својом памећу, не својом мудрошћу, не својим успјехом и само трудом — него хвалим те што си то, Оче, открио безазленима, да, јер је била Таква воља твоја. Дакле, оно што је у нашем срцу, што је у нашој души да чинимо, а Господ ће на добро преокренути, јер све праведнику у коначници бива на добро.

Нека би молитвама силних Божијих угодника и ове велике славе града Котора — Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског, обједињених у данашњем празнику — свима нама била на подршку, на напредак, на благослов, на здравље и спасење свим онима који су се трудили на њиви Господњој прије нас, да Господ дарује Царство небеско, а да отвори пут нама и онима који ће ићи за нама, да достигнемо прославити у незалазном дану Царства Божијега име свето Његово, вјечно и непролазно, и да имена наша буду уписана, да нам то буде нада нашег живљења, нашег рађања и постојања у књизи вјечности, у књизи Оца и Сина и Светога Духа на небесима, сада, свагда и увијек и кроз све вјекове. Амин, Боже дај“, поручио је о. Јован Васић.