Најважнији приморски град у држави Немањића био је Котор у данашњој Боки. Овај је град велики жупан Стефан Немања освојио након дуљег опсиједања негдје г. 1185 те га утврдио и саградио у њему двор. Од тога времена, па све до г. 1370 остаде Котор, а с њим и скоро цијела територија данашње Боке, у држави Немањића.

Ово је вријеме, према ономе, што знамо из историје и Свети Сава из разних преосталих споменика из онога доба, било за цијелу Боку златно доба. То нам потврђује још и обилата народна традиција, која спомиње скоро све владаре Немањиће, а нарочито пак Немањина најмлађег сина св. Саву. Како је познато, када је г. 1219 српска црква постала самосталном, св. Сава је основао између осталих нових епископија у српској држави и епископију за Зету. Катедре епископа биле су, по ондашњем обичају, при манастирима. Тако се је столица зетског епископа налазила „в диоклитијском Поморју в храмје архистратига Михаила”. По мишљењу најпризнатијих наших историчара, потпуно је утврђено, да је епископска столица за Зету била у манастиру св. Арх. Михаила на Превлаци у данашњој Боки Которској.

Овај величанствени манастир са црквом са три апсиде био је ограђен у доба Стефана Првовјенчаног на Превлаци на темељима старог, порушеног, истоименог манастира. Овај се нови манастир и епископи, који су ту становали, врло често спомиње у листинама XIII, XIV и ХV вијека, а нарочито има о њему доста података у старом драгоцјеном архиву Окружног суда у Котору. Када је г. 1346 српска Архиепископија била проглашена Патријаршијом, зетска Епископија постаде Митрополијом, те се у дубровачким књигама чешће спомиње између г. 1362 и 1382 „митрополит св. Михаила” на Превлаци

За ратовања Балше III Стратимировића с Млечићима год. 1405, када млетачко бродовље угрожаваше которски заљев, не могаше митрополит даље останути на Превлаци, те је врло вјероватно, да је у то вријеме столица Зетске митрополије била пренесена у манастир св. Богородице у Шестанској Крајини. Величанствени превлачки манастир био је неколико година касније разорен. Када се је г. 1481 повратио у отаџбину из Италије зетски господар Иван Црнојевић, саградио је на Цетињу манастир Рођења св. Богородице и у овај манастир г. 1485 премјестио из Крајине столицу славне Зетске митрополије, гдје се и данас налази. Рушевине превлачког манастира описао је подробно пок. М. Црногорчевић у „Старинару” г. 1893, а недавно их је посјетио и снимио познати београдски архитект г. Ђурђе Бошковић. Он је међу зидинама Немањићског манастира открио темеље мале цркве ранијег манастира. Г. Димитрије Витковић у „Гласнику Историјског друштва у Новом Саду” књига VII у расправи: „Шта је некад била Вретанија”, по којој су марчанске владике носиле назив „врјетански”, долази до закључка, да је Врјетанија била наше југозападно Приморје и да су се наши крајишници држали имена Врјетаније, да се не одвоје од своје старине.