Очеви су последњи породични празник у циклусу који претходи Божићу, a у Цркви Св. Николе у Старом граду, бесједом на Светој литургији, вјерном народу данас се обратио архијерејски намјесник которско-тиватски, парох которски, протојереј – ставрофор Немања Кривокапић.

„У све ове дане Божићног поста и  овај период цијели када се приближавамо једном од најрадоснијих празника Божићу, кроз црквене пјесме, кроз богослужења, а и кроз јеванђељска зачала која читамо, које нам Црква препоручује у ове дане, ми се припремамо за тај радостан празник, за празник када се сјећамо и прослављамо долазак самога Бога на земљу, Господа Исуса Христа, Бога Која је створио свијет, Који је дошао овдје на земљу да би нас, људе, спасио.

Заиста радостан догађај,  и зато и Црква на овако свечан начин, не само прославља, него и припрема за тај празник. Кроз ово Јеванђеље, које се чита у недјељу прије Божића, детаљно су описани догађаји око зачећа Пресвете Богородице. Кроз тај догађај се утврђујемо у истини, јако важној истини, да је Христос прави Бог. Јако важна ствар за нас је да знамо да то није само неки човјек који има неке специјале моћи, него прави Бог Који је сишао са неба”, казао је о. Немања.

У овом опису догађаја, наставља даље, јесте јављање самог анђела Јосифу, а  кроз оно што му каже ми имамо свједочанство самога Бога, тј. Цркве, да је заиста дјевојка Марија родила Бога, да је то што она носи у утроби свето, зачето од Духа Светога.

“И да то дијете, које ће се родити, неће бити обично дијете, него Спаситељ рода људског, да ће се звати Исус, а Исус значи Спаситељ”, казао је о. Немања.

Опису ових догађаја, претходи врло детаљан родослов Господа Исуса Христа.

„Неко ће рећи можда чак и предетаљан, сувопаран за читање, пуно имена се помиње, па можда неко помисли да је то и небитно... Међутим, ако су јеванђелисти то тако написали, онда је то важно. Ако нам Црква вјековима преноси, до дана данашњег, а чита се сваке недјеље пред Божић, управо ово Јеванђеље, са свим овим детаљним описом, свих појединачних имена у родослову, то значи да и Црква сматра да је то важно”, казао је о. Немања, јер нас на тај начин Црква уверава да је Христос уједно и прави човјек.

“Као што је она истина да је Христос прави Бог, Црква нас подсјећа и на важну истину да је Хрстос и прави човјек, што је за наше спасење изузетно важно. Само је Бог могао да нас спаси, али Он је хтио да човјек учествује у икономији спасења, па је пожелио и сматрао да је најспасоносније за нас да Христос, када дође на Земљу буде, осим што је Бог, и прави човјек, рођен од жене, девет мјесеци у стомаку, родио се као беба, растао и почео да проповједа тек онда када је одрастао и био пунољетан”, рекао је о. Немања.

Наставља да оно што је тајна Цркве и оно што жели да саопшти људима јесте да је Христос Богочовјек, Бог и човјек и да су се у личности Господа Исуса Христа сјединиле и божанска и човечанска природа.

“Дошло је до сједињења Бога и човјека. Као што кажу свети оци, Бог је постао човјек, да би човјек постао Бог по благодати. Бог је дошао, постао човјек да би нама, људима, дао могућност да се кроз сједињење са Богом и ми обожимо, наравно кроз добра дјела, али прије свега кроз сједињење са Богом. Како се ми сједињујемо са Богом? Кроз свете тајне, а прије свега кроз Свету тајну причешћа. Јер ми вјерујемо да се из ове свете чаше, коју ми изнесемо, ми причешћујемо тијелом и крвљу Господа Исуса Христа. Кад се ми причешћујемо, Христос улази у нас и то је сједињење нас са Богом. Постимо јер се припремамо  да би што достојнији били за тај сусрет са Богом, казао је о. Немања.

У недјељу прије Божића, која се у народу зове још и Оци, када празнујемо оце по тијелу, који су претходили Христу, ми се сјећамо и наших отаца сродника по тијелу, наставио је даље, додавши да је ријеч о народним обичајима произниклих из црквеног предања, кроз које јачамо љубав у породници, стављамо акцент на њене вриједности.

“То је оно што је увијек било важно, а можда и најпотребније данас у ово “лудо” вријеме, када су удари на породницу најјачи, са разних страна. Удара се на основни темељ Цркве, на „Малу цркву“, на породницу. Породица је „Мала црква“, основна ћелија сваког друштва па и Цркве. Дакле, кроз те дивне обичаје ми јачамо љубав, прије свега у породици, према најближима, али кроз ту љубав ми је ширимо и на све остале, потребите. Да од онога што имамо дамо и другима којима је то потребно јер, чинећи добра дјела, ми се утврђујемо на оном путу на којем нас је Христос утврдио. Ми се тиме уподобљавамо животу Господа Исуса Христа, Који није проповиједао само ријечима и чудима која је чинио, већ својим примјером показивао како треба живјети, чиме нас води ка нашем спасењу. Нека би Господ дао да се кроз ове јеванђељске приче и наша срца омекшају да нас упуте да се мало окренемо око себе, погледамо коме треба помоћ и да кроз та лијепа дјела и данашње причешће приближимо Богу и ми се с Њим, сјединимо, Коме је слава вавијек, амин”, поручио је о. Немања.