Омладински хор Српског пјевачког друштва “Јединство” (1839) Котор, са својом диригентицом Иваном Кривокапић, данас је обишао Венецију, јединствен град на свијету, изграђен на 118 малих острва у лагуни на ушћу ријеке Бренте.

Канали, умјесто улица, незамјењив су мотив на фотографијама десетина хиљада туриста који дневно обилазе град. Венецију краси низ цркава и палата прворазредне вриједности које творе јединствен урбани склоп. Некадашња престоница Млетачке републике и њени канали проглашени су спомеником Свјетске баштине Унеска.

Которски хористи одржаће сјутра, 6. марта, концерт у Храму Светих Кирила и Методија у Љубљани.

Публика ће имати прилику да ужива у наступу младих чланова хора, који његују богату традицију хорског и духовног пјевања.

У наставку текст о Венецији са сајта  https://travelhouse.me/venecija/:

“Шта рећи о Венецији, а да није већ речено? Можда истаћи један новитет: након 900 година мушке доминације међу венецијанским гондолијерима, дозволу за управљање овим пловилом недавно је добила и једна жена. Ријеч је о Ђорђи Босколо, која је научила како да управља уским чамцем с једним веслом, како да савлада вјетровите венецијанске канале, односно како да избјегне плиму и опасне струје.

“Доминантна” (Ла Доминанте), “Пресвијетла” (Serenissima), “Kraljica Јадрана”, “Град мостова”, “Град свјетлости”, нека су од имена под којима је у прошлости била позната Венеција. Свакако је јединствена: ниво града је 40 цм изнад мора, њени су канали проглашени за Свјетску баштину и многи је сматрају најљепшим градом на планети. Овај свјетски драгуљ, са својих 150 канала и четири стотине мостова, простире се на 118 малих острва у мочварној венецијанској лагуни на сјеверу Јадранског мора.

У 15. вијеку представљала је средиште свјетске трговине и највећи лучки град на свијету. На врхунцу моћи, у позном средњем вијеку, Венеција је имала 3.300 бродова и 36.000 морнара, а током 18. вијека важила је за најелегантнији и најљепши град у Европи који је имао огроман утицај на умјетност, архитектуру и књижевност. Не постоји град о којем су славни више писали: Петрарка је још у 14. вијеку сматрао “богатом златом, али још богатијом славом”, Гете је сматрао да се Град воде не може упоредити ни са једним другим, Дикенс је о њој сањарио, а Томас Ман је прогласио “најневјероватнијим од свих градова”.

У њој су рођени Марко Поло, Казанова и Тицијан, а ту је живио и Лорд Бајрон. Интересантно је да Венеција и данас изгледа као у вријеме свог процвата. Управо је тај квалитет “живог споменика” у очима и имагинацији туриста са свих меридијана чини једном од најпожељнијих туристичких дестинација. У овом граду сваког дана у просјеку борави невјероватних 55.000 туриста, од укупно око 270.000 становника.

Туристи углавном не пропуштају прилику да обиђу Дуждеву палату (резиденција дуждева – владара Млетачке републике), Мост уздаха и Цркву Светог Марка, са својим 175 метара дугим и раскошним простором и 99 метара високим звоником (Цампаниле), као и бројне друге цркве, музеје и галерије. Главна пловна артерија и саобраћајница Венеције је Канал Гранде, који град дијели на два дијела, пресијецајући га у облику огромног слова С у дужини од скоро 4 километра. Романтична вожња овим каналом на једној од 400 гондола и даље привлачи посјетиоце из разних земаља. Венеција је препознатљива и по манифестацијама као што су Венецијански маскенбал, Међународни филмски фестивал и Венецијанско бијенале.

На крају ове кратке приче, још један куриозитет: Мост уздаха (Понте деи Соспири) добио је име у 19. вијеку по уздасима затвореника који су, прелазећи мост до затворских ћелија у сусједној згради, могли још једном да погледају лагуну и острво Светог Ђорђа. Из овог затвора успио је да побјегне само велики заводник Казанова, а до данас није откривено како је то извео”.

Фото-СПДЈ Котор

Радио Котор