Поздравним словом по отпусту, вјерницима се обратио домаћин, Његово високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички др Јустин. Изразио је радост због доласка Митрополита Јоаникија и истакао да је велики благослов за Жичку епархију молитвено заступништво светитеља чије се мошти налазе на тлу Црне Горе.

Напоменуо је да се нико од људи не спасава својим силама, него само у Цркви, светим тајнама и светим врлинама.

„И ви се данас налазите у овој светој обитељи где почивају славни Немањићи и сам тај догађај да смо ми данас овде, то је велика привилегија и благослов Божији да нас Господ Бог одредио да овде будемо. И то прожима и срце наше и душу нашу и читаво наше биће и само и једино остаје у свему томе што јесмо и где јесмо велика благодарност великоме Господу Богу нашему- цару царева и господару господара“- рекао је Митрополит Јустин и препустио ријеч Митрополиту Јоаникију.

Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије исказао је благодарност Митрополиту Јустину на позиву и честитао славу цијелој  Жичкој епархији.

„Ово је велики дан за славну и велику Жичку епархију којој је био на челу Свети Сава као и на челу цијеле српске Цркве и овај празник празнује се данас посебно у Епархији жичкој, али празнује се и у цијелој Српској Православној Цркви. Данас прослављамо, не само Светога Симона монаха, него и Светога краља Владислава и још друге који се данас помињу са њима. Када гледамо на врлине светих Немањића, увијек се некако као људи запитамо како су могли достићи тако велике врлине, како су успјели да учине тако велика дјела. Знамо да су сви били, почевши од Светога Симеона Мироточивог и његових насљедника, исто тако људи велике дубоке вјере. Знамо да су постили и да су се Богу истрајно молили, да су имали чежњу за царством небеским и посебно, да су сматрали да је све ово на земљи, и част и слава коју им је Бог дао да владају, да управљају, да руководе, да суде, да је то све привремено и краткотрајно. Свети Симеон негдје пред крај живота каже: Видјех да је то све прахи пепео“–бесједио је Митрополит Јоаникије.

Говорећи даље о светим Немањићима Митрополит Јоаникије је навео да су се везивали за царство небеско желећи да љепоту царства небескога ,кога су сагледали духовним очима, уграде у светиње, у свете храмове Божије.

Високопреосвећени владика подсјетио је на ријечи Владике Николаја да је највећа побједа, побиједити самога себе, као и на поуку Светог Серафима Саровског да је циљ живота на земљи да задобијемо Духа Светога.

„Наше је да се боримо. Прије свега да се боримо са собом, да побиједимо себе- своје слабости, своје мане, али изнад свега тога видимо да су свети Немањићи постали то што јесу, што су ишли за Христом, што су од Њега црпили благодат и милост и истину и правду и љубав Божију, што су цио свој живот уподобљавали тако и трудили се да иду путем Христовим и да учине све да се с Њиме сједине, да уклоне сваку препреку гријеха и све оно што човјека спрјечава да би се сјединио са Христом и увјерени смо да је тајна њихове светости баш у томе што су се везивали само за Христа Господа, не за овај свијет, не за славу и величину и богатство које су имали у изобиљу овога свијета, него за Христа Господа- навео је Његово високопреосвештенство Митрополит Јоаникије.

Истакао је врлине Светога Стефана Првовјенчаног који је ишао за очевим стопама, али имао и велико поштовање према свом млађем брату Сави пред којим се смиравао и од кога је учио.

„Видимо да је био човјек и велике духовности, иако владар и ратник, али и човјек духован. То је тешко спојити, али он је то спојио. Ријетко ко то може да споји да буде на власти, а да исто тако буде и благочестив, пун страха Божијега и молитве и духован и да зна да се каје и да се смирава као што је Свети Стефан Првовјенчани. И он се према своме млађем брату Сави односио као према своме учитељу који га је приводио Христу Господу и њега, али и цио српски народ. Чудесне тајне, драга браћо и сестре,чудесно велико насљеђе Немањића- закључио је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

Лана Остојић

Фотографије: Жељко Драшковић