Од 14. до 28. августа је УСПЕНСКИ ПОСТ.

У цркви Св. Николе служи се МОЛЕБАН Пресветој Богородици сваке вечери у 21 час. 

КРАТАК ИСТОРИЈАТ МОЛЕБАНА: 

„По усменој традицији, у 17. вијеку Пресвета Богородица је заштитила Приморје од куге, и од тада се током Успенског поста сваке вечери служи овај МОЛЕБАН у знак захвалности Мајци Божијој. То је, у ствари, молебан са краја Часослова, али модификован. Додата су испред Јеванђеља степена са прокименом као увод у читање Јеванђеља. Послије ''Оче наш'', пјева се свјетилен Успења – ''Апостоли от конец'', ''Опрјата лик апостолскиј'' (са 9.пјесме канона) и ''Сладост ангелов'' (редовни свјетилен понедјељка и уторка). За то вријеме се кади око иконе Пресвете Богородице. Мелодије су врло архаичне и, захваљујући проти Богобоју Милошевићу (+1974) пренесене на тада почетника јереја Момчила Кривокапића и до данас сачуване.

Молебан се служио и у Задру, Дубровнику, Шибенику и многим другим приморским мјестима.    

У Котору се служио на начин да се читав канон пјевао на црквенословенском. Новина која је настала послије смрти проте Богобоја је што је уведен српски језик и што се само пјевају ирмоси и стихови ''Пресвјатаја Богородице спаси нас'', а свештеник пред иконом ЧИТА тропаре канона на српском. Тако читава Црква учествује у пјевању, чинећи мале метаније за вријеме пјевања стиха. Раније, док се све пјевало на црквенословенском, за пјевницом није служба била тако динамична, двери су биле затворене, а свештеник је само Јеванђеље читао са двери и силазио послије ''Оче наш'' на кађење за вријеме пјевања ''Апостоли от конец''.

Кољенопреклона молитва је такође читана у средини цркве пред иконом Богородице. Затечено је да се пјева послије тога: ''Владичице, Владичице, прими мољенија...'' и ''Все упованије на тја возлагају'', што је замијењено снажнијом химном ''Возбраној војеводје''. Икона испред које се служи молебан је рад неког доброг критског мајстора 18. или 19. вијека. Окована је у сребро. Немамо податак пред којом иконом је расније служено, утолико прије што је пожар у цркви Св. Николе 1896. уништио многе иконе. Ово је затечена пракса. Та икона је иначе преко године у Ризници и износи се искључиво у вријеме служења овог Молебана“. 

УПРАВА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ПАРОХИЈЕ КОТОРСКЕ