13.06.2020.
“Митрополија инсистира да о имовинским питањима одлучују црногорски судови, из чега произилази да их признаје и у њих има повјерење, док је држава та која избјегава своје судове, из чега произилази да их не признаје и у њих нема повјерења, не признајући тако ни саму себе ни своје институције”, казао је данас адвокат Велибор Марковић.

Он је ово казао реагујући на јутрошњу изјаву адвоката Николе Мартиновића објављену на порталу Стандард у којој наводи да МЦП СПЦ не жели да поднесе иницијативу за оцјену уставности Закона о слободи вјероисповјести јер би тиме признала црногорске судове, што би било противно њеном дјеловању које негира институције и државу Црну Гору.

“Без обзира на изванредне личне и колегијалне односе између колеге Николе Мартиновића и мене, као члан експертског тима Митрополије црногорско-приморске могу да потврдим да је управо обрнут случај у питању”, казао је Марковић и нагласио да је скоро цјелокупни наступ МЦП усмјерен на то да о евентуалним спорним имовинским питањима одлучују судови, а никако управни органи, што је општепознато и црногорској и међународној јавности.

“Колега Мартиновић, када се каже судови добро зна који судови постоје у Црној Гори, а то су према одредби чл. 8 Закона о судовима (Глава II – Оснивање, организација и надлежност судова): Суд за прекршаје, Виши суд за прекршаје, Основни суд, Виши суд, Привредни суд Црне Горе, Управни суд Црне Горе, Апелациони суд Црне Горе и Врховни суд Црне Горе. И са тим се постојање судске власти у Црној Гори завршава”, казао је Марковић.

Додаје да, Уставни суд Црне Горе, без обзира на свој назив, није суд, нити је стога обухваћен као дио судске власти по Закону о судовима, већ се ради о једној врсти државног органа чија овлашћења и надлежности прописана одредбом чл. 149 Устава Црне Горе, у која не спада суђење, већ прије свега оцјена уставности и законитости општих аката, и неки други послови из његове надлежности, док када су у питању појединачни акти, једино по уставној жалби због повреде људских права и слобода зајамчених Уставом, након исцрпљивања свих дјелотворних правних средстава, па и оних пред редовним судовима.

“Дакле, понављам, основни захтјев мог клијента управо је усмјерен на то да о спорним питањима одлучују црногорски судови, а не управни органи како је то погрешно прописано спорним законом, из чега произилази да је држава та која бјежи од сопствених судова, иако их је и формирала како би свако добио оно што му припада по закону”, закључио је Марковић.

Извор: Стандард
(Митрополија црногорско-приморска)