07.03.2020.

Гостујући у емисији „Неђеља у петак“ телевизије А1, подгорички адвокат Велибор Марковић још једном је изнио своје мишљење о дискриминаторском Закону о слободи вјероисповјести и увјерења. На питање о могућности Уставног суда да самостално покрене иницијативу за оцјену уставности и усклађености неког закона са највишим правним актом г.Марковић је одговорио:

„Сматрам да последице које је изазвао овај Закон о слободи вјероисповјести представљају оправдан разлог да Уставни суд сам покрене процјену уставности и законитости појединих одредби овог закона, поготово одредби чланова 62,63 и 64 Закона о слободи вјероисповјести.“

Због својих принципијалних ставова везаних за дискриминаторски Закон о слободи вјероисповјести адвокат Марковић је често у последње вријеме етикетиран за „великосрпског националисту“ али га такви коментари не интересују, шта више такве коментаре и презире.

„Сматрам да ниједан мој колега не може објективно да супростави моје ставове. Могу то да буду политички ставови или неки други као последица њихове острашћености али када је у питању правна примјена, мишљења сам да се не могу супроставити са мојим ставовима. Неко каже-колико правника,толико и мишљења. Ја се са тим не слажем, поготово када су у питању овакви случајеви, када се ради о елементарним правним стварима. Ако је нешто Црној Гори отето оно и треба да се и врати али искључиво у складу са законом који ће бити у складу са Уставом, свидјело се то неком или не.“

Адвокат Велибор Марковић је нагласио да оно што је спорно у овом закону јесте то да су Српска православна црква и друге вјерске заједнице уписани као власници некретнина, а ако имате упис у листу непокретности онда то ствара правну претпоставку да је то лице уистину и власник те имовине:

„Упис у листу непокретности претходила је одређена процедура, значи постоје коначна и правоснажна рјешења у управном поступку која се могу оспоравати искључиво од стране суда. Према томе, понављам, ако постоји одређено лице које је уписано у листу непокретности као власник те имовине то ствара обориву претпоставку да је то лице и власник. Уколико неко лице сматра да уписано лице није власник те некретнине он је дужан да у контрадикторном поступку, које је у искључивој надлежности суда, оспорава то право, при чему није довољно да он докаже да уписано лице није власник те некретнине већ је нужно да докаже да је он власник тих непокретности. Дакле ради се о поступку ради заштите права власништва.То је једна од двије тужбе прописане Законом о својинско правним односима. Уколико неко лице које пледира да је власник те некретнине не покрене парницу већ парницу покрене неко треће лице само због тога што оспорава упис права власништва ономе ко је уписан као власник те некретние, он нема правни интерес за вођење те парнице и нема, како ми адвокати кажемо, страначку легитимацију“ закључио је адвокат Велибор Марковић.

Раде Дуловић
(Митрополија црногорско-приморска)