10.03.2020.
Академик Игор Ђуровић реаговао је поводом данашњег сусрета премијера Душка Марковића и Предсједништва Црногорске академије наука и умјетности, у оквиру иницијативе Савез за Европу.

На састанку су обије стране биле сагласне у ставу да су секуларна и грађанска држава и њена култура кључни су елементи заједничког рада на даљем европском напретку ЦГ

Реаговање академика Игора Ђуровића преносимо интегрално:

“Користим прилику да јавно прокоментаришем данашњи састанак предсједника Владе Душка Марковића са руководством ЦАНУ у склопу „Савеза за Европу“, у својство члана ЦАНУ.

Не улазећи у садржај ток, тон и закључке састанка сматрам да разговори Владе са буџетским корисником, па био он и Академија, не могу да буду замјена за стварни дијалог о друштвеним проблемима. Суочени са кризом проузрокованом усвајањем Закона о тзв. слободи вјероисповијести и изласком десетина хиљада људи на улице (како власт процјењује ријеч је о око 10 одсто популације што је само по себи куриозитет, а рекло би се да се ради и о много више…) власт је побјегла у фингирани (кобајаги) дијалог „Савез за Европу“. У таквом дијалогу Академија не треба да учествује. Ако има снаге Академија или њено руководство може да позове заинтересоване стране на разговоре на „неутралном“ терену, али не може да глуми партнера у разговору умјесто оних на које се Закон односи или политичких партија када су питања везана за политички и изборни систем.

Мноштво је доказа да је ријеч о фингираном дијалогу. Влада је избјегла да угради главне препоруке Венецијанске комисије и Савјета Европе у Закон. Влада је одбила стварни дијалог са Православном црквом. Влада је потписала уговоре са другим вјерским заједицама и донијела је Закон чије се кључне одредбе односе само на једну заједницу, Српску православну цркву, чиме је Црква дискриминисана, а Закон поприма „апартхејдни“ тон. Подржавати или ћутати у XXИ вијеку о апартхејду је терет који ће морати носити и појединци и институције. Закону су претходиле године медијске сатанизације Митрополије преко државних и парадржавних медија. Сада Влада и најодговорнији људи понављају ријечи (да се власи не досјете) те „топовске припреме“ која је годинама ођекивалапо електронском, штампаном па и образовном простору. И поред позива на тзв. дијалог Влада и њени медији настављају са медијском сатанизацијом свих који другачије мисле прије свега вјерских дужносника али и сваког човјека који мирно протестује, крстећи их,између осталог,непријатељима државе. Може ли бити дијалога у таквим условима? Посланици владајуће већине су Скупштину оне ноћи претворили у судницу православљу износећи бројне квалификације и увреде учинивши да је тај дом подсјећао на Литостротон од прије 2000 година, а исто и горе чује се и даље из државних и парадржавних извора. Не, то није атмосфера за тзв. европски дијалог. Сви позиви на помирење и дијалог су, посљедњих година, медијски минирани и сатанизовано баш из горе поменутих адреса које сада на дијалог тобож позивају.(За опширније кликните на аслов)

Слично је било и прије неколико мјесеци када су уставне одредбе везане за Судски савјет заобиђене доношењем Закона којим је омогућено једногласно (бољшевичко) продужење мандата најодговорнијим у судству. Ријеч је одредби која је вјешто уграђена у Устав и која је требало да форсира дијалог између политичких партија како би се до личности, које воде судство, долазило компромисом, а не по принципу партијске острашћености. Није ни то начин да се води европски дијалог.

Осврнуо бих се још само на неуспјели дијалог о изборним условима који је вјешто саботиран од стране владајуће већине. Не то није начин на који се може водити европски дијалог. Примјера оваквог „дијалога“ има сијасета али да се задржим на ономе што је свјеже.

Ближњи се слабо види из сјенке пендрека

Умјесто симулације, нашем друштву треба стварни дијалог. Да би се до њега дошло, прво се треба погледати у огледало и схватити да одраз у њему нису сновиђења и „авети прошлости“.

На жалост, нисам оптимиста да ће доћи до стварног дијалога јер се ближњи слабо види из сјенке пендрека и иза сукњи патрона. Са друге стране сам оптимистичан да се апартхејд одржати не може и да ће завршити на исти начин као и у случају борбе за права жена, против сегрегације у САД-у или самог апартхејда у Јужној Африци, итд. Група људи која зна што хоће, мирним, Гандијевским методама ће, прије или касније, остварити своја права без обзира на све”, закључује Ђуровић у реаговању.

Извор: Вијести
(Митрополија црногорско-приморска)