03.01.2022.

Бесједа блаженопочившег Митрополита Амфилохија у Цетињском манастиру, 3. јануара 2010. године

(У току Литургије, Митрополит је у чин протосинђела произвео оца Кирила Бојовића, садашњег епископа буеносајреског и јужно-централноамеричког.)

Часни протосинђеле Кирил, чинови у Цркви Божијој нијесу чинови власти, нијесу ни чинови обичне части, него чинови још ревноснијег служења Богу и роду хришћанскоме. По ријечи Господњој: ,,Нијесам дошао да ми служе, него да служим и да живот свој положим за ближње своје”. То је наше хришћанско звање, наше презвитерско, наше монашко звање, да сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предамо и да једни друге чинимо чашћу већим, а у исто вријеме да носимо бремена једни других и да служимо једни другима. Када су ходили апостоли са Господом, тајно су разговарали међу собом, а Он, срцезналац, чуо је и видио о чему су они разговарали, па их је позвао и узео једно дијете и рекао: ,,Ko хоће међу вама да буде први, нека буде као ово дијете”.

Дакле, бити дијете по безазлености, по чистоти и по цјеломудрености је служити Господу у све дане свога живота, то је наше звање, а и смисао овог одликовања које ти уручује Црква Христова, преко наше смјерности. Нека би те Господ укријепио у све дане твога живота, да будеш вјеран Господу до смрти, Њему јединоме да служиш и јединоме да се молиш у све дане свога живота и у вијекове вијекова. Амин.

У име Оца, и Сина и Светога Духа. ,,Благословен си Господе Боже отаца наших и достојно је хвале и прослављања име Твоје вавијек.” Тако данас пјевамо, браћо и сестре, на овај празник Светих отаца. Празник у који се сјећамо свих оних предака, по тијелу, Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Управо што смо чули из Јеванђеља по Матеју, опис родослова Христовог, гдје каже да је било четрнаест кољена од Аврама до цара Давида, четрнаест кољена од цара Давида до сеобе вавилонске и вавилонског ропства, четрнаест кољена од вавилонског ропства до Јосифа, заручника Богородице. Дакле, данас се сјећамо свих оних који су праоци и оци, по тијелу, Господа нашега, а кроз Њега и преко Њега, они су и наши оци. Наши учитељи и наши васпитачи, који су, својом мудрошћу, својом вјерношћу Богу, својим служењем Богу и предуказањима, припремали, свједочили и учили нас о доласку Господњем и Његовом рођењу. (За опширније клкните на наслов)

Наша Црква православна, она је Црква, на првом мјесту, Бога Оца, који је Отац Сина Свога јединороднога, кога је родио прије свих вијекова, као што исповједамо у исповједању вјере. Његов Син јeдинородни је онај који је нас научио тајни Бога, не као неког апстрактног бића, него тајну Бога као Оца. Има ли ишта светије од тог и таквог очинства, које нам је јављено и откривено и преко кога откривамо да не само да имамо Оца, од кога је све настало и од кога је све рођено, а прије свега Син Његов јединородни, него да имамо и исповједамо и научени смо да Га исповједамо као Оца небескога. Сам Господ нас је научио оној молитви Господњој, која почиње: ,,Оче наш, који си на небесима“. У Христу, као Сину, јавља нам се истинско очинство. Он нам јавља да је Он исти са Оцем, да онај који Њега види, види Оца небескога, који је и Његов Отац, али кроз Њега и наш Отац, јер Он нас усиновљује Својим рођењем, усиновљује нас Оцу Своме небескоме.

И усиновљујући нас, Он нам, у исто вријеме, открива и смисао земаљског очинства. Ми на земљи можемо звати и зовемо својим оцем онога који нас је родио, у право зато што постоји небески Отац, који освећује тајну рођења и тајну настанка и живљења овдје на земљи. На основу небеског очинства, које је једино очинство, ми називамо и својим оцима и оне који нас духовно рађају и препорађају, на првом мјесту они који су Христови, по тијелу, праоци и оци, а онда исто тако и они који су нас упутили у ту велику и свету тајну небеског очинства и светињу Његовог усиновљења, усиновљења нашег небеском Оцу и Богу нашем.

Помињући оце, Христове претке, помињемо на првом мјесту Адама, праоца. Помињемо Авеља, његовог сина. Помињемо Еноха и Сита. Помињемо Ноја и његове синове. Ноја, у вријеме Потопа, синове његове Сима и Јафета, дивне ликове из Старога завјета. Помињемо Еноса, помињемо Аврама, праоца и оца вјерних. Помињемо сина његовог Исака и његовог сина Јакова, нарочито помињемо њих тројицу: Аврама, Исака и Јакова, праоце и патријархе. Помињући Јакова помињемо и дванаест синова његових, међу којима посебно мјесто заузима његов син Јуда, из чијег племена је изњедрен Господ наш Исус Христос. Помињемо и оне дивне и велике пророке Божије који су прорицали Христово рођење. Мојсија помињемо, помињемо четири велика пророка и дванаест малих пророка. Помињемо цара Давида, који је зачетник светородне лозе Давидове, која је и лоза Христова. Соломона помињемо, који је син његов.

И тако редом помињемо оне који су служили Господу у изабраном Божијем народу. Помињемо такође, као своје оце, учитеље и васпитаче на путу Божијем, и свједоке вјерне Божије, тројицу младића у пећи вавилонској. Помињемо и оне у вријеме вавилонског ропства и послије њега, послије повратка изабраног Божијег народа у свети град Јерусалим. Све њих помињемо до Јосифа, заручника Пресвете Дјеве. Све оне који су преци Христови по Његовом тјелесном рођењу и зато се овај дан и овај празник назива недјељом Светих отаца, који су својом вјером и својом вјерношћу послужили Господу и припремили Његов долазак у овај свијет. Који су били оно свето сјеме, о којем говори већ пророк Мојсије у Првој књизи Постања: ,,Cjeме женино” .Сјеме свето, неоскрнављено и који су били онај свети остатак, како их називају, Богом надахнути, Свети оци, у вријеме човјековог пада и отпада од Бога и отуђења од Бога.

Увијек је било оних који су били вјерни Богу, који су били онај остатак Његов, онај чисти остатак. И који су у чистоти свога ума, свога срца и свога живота по Богу, чували ту велику и свету тајну о Богу и промишљању Божијем о човјеку, о творевини и свему ономе што се догађа на небу и на земљи. Дакле, те Свете оце прослављамо и радујемо се што нам их је Господ подарио и што су они посвједочили Његов долазак и Његово рођење од Пресвете Дјеве. И зато и прослављамо Господа Бога отаца наших, јер је достојно хвале и прослављања Његово свето име.

Богу нашем, у Тројици прослављеноме, Оцу, и Сину и Духу Светоме, дивноме у светима Својим, предивноме у Светим оцима које данас прослављамо, нека је слава и хвала у вијекове вијекова. Амин.

Tранскрипт Данило Балабан

(Митрополија црногорско-приморска)