13.12.2020.
Литургијска бесједа Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на празник Светог Мардарија Љешанско-либертвилског у Корнету (Љешанска нахија), светитељевом родном селу, у сеоској цркви посвећеној Светом великомученику Георгију, 12. 12. 2018. љета Господњег:

“Јеси свет Боже наш и у светима обитаваш и теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу Светоме – то су ријечи које стално понављамо на служби Божјој, које нам свједоче, с једне стране, да је светост својство живога и вјечнога Бога, а с друге стране, да је човјек биће призвано да задобије ту божанску светлост. Зато је и сам Господ рекао: Будите свети, као што је свет Отац ваш који је на небесима, то је људско призвање.

Човјек је, иначе по својој природи, створен по лику и подобију Божјем. Он је слика и прилика живога Бога. Слика је оно што је уграђено у човјека, а прилика је оно на шта је човјек призван – да се уподоби, да се сједине са Богом. И у смислу тога уподобљења, сједињења са Богом, човјек је призван да узраста у мјеру раста Божијега, у мјеру раста висине Христове, да постане свети, као што је свет Отац који је на небесима. То је људско призвање. (За опширније кликните на наслов)

И само она мјеста која рађају свеце Божје, то су права истинска мјеста која остају запамћена и у Божјем, и у људском памћењу. Свако мјесто је призвано да рађа дјецу, да рађа честите људе. И свако мјесто је одувијек рађало и добрих и честитих људи, али најзначаније је оно мјесто које роди свеца. То су мјеста које памти и Бог, а не само људи. Једно од таквих мјеста јесте управо Корнет, гдје смо се сабрали око ове древне светиње. Ово је мјесто које је рађало часне и честите људе, капетане и народне вође, рађало и митрополите… Али, оно постаје најпознатије управо по томе што је родило и свеца – Светога Мардарија корнетско-либертвилскога, свеамериканскога, свеправославнога светитеља Цркве Божје – мјесто које се зове Корнет.

Занимљиво је да је и Свети Мардарије још као млад јеромонах у Кишињеву, које сам посјетио ових дана, написао бесједу која не каже Корнет, него каже: Угао лика Христовога. Корнет значи угао (преведено на српски језик). Могуће је да је та његова бесједа, коју је записао, и тај њен дивни назив управо подстакнута мјестом у коме се он родио.

Родио се у овдје у Корнету, одавде је кренуо у свијет, испраћен од своје мајке, пошто отац није био расположен да га пусти да иде у свијет. Али он је већ од свога дјетињство, 11 године, остало је записано, желио да буде монах, да се преда свим својим бићем Христу Богу на дар. Тражио је од књаза Николе да га пошаље у Русију на школе, али књаз није схватио жељу дјетета, кажу да и није био баш расположен према вама Љешњанима, па је рекао: Немају Руси паметнија посла него да васпитавају и уче у школе вас Љешњане. Мали који је пришавши књазу Николи, узео од њега благослов – пољубио му руку – кад је чуо те његове ријечи, окренуо се од књаза, није се са њим поздрављао, отишао је у школу, из школе дошао у Корнет и одавде кренуо преко Котора, преко Трста, до Београда.

У Београду је био примећен од ондашњег Митрополита Србије Димитрија Павловића, потоњег патријарха српскога. Сваки дан је долазио у цркву Светих архангела и тражио од Митрополита Димитрија да га негдје пошаље. И он га посла у манастир Студеницу као дијете и мали Иван пјешице је из Београда отишао у Студеницу, гдје се и замонашио. У Студеници је срео неког слијепога старца монаха, који је оставио на њега велики утисак као духовник. Одатле је по препоруци Епископа жичког Саве (Бараћа) Дечанца и ондашње Владе Србије, отишао у Москву, из Москве у Кишињев. Тамо је учио школе, веома брзо је научио руски језик и већ као млад се прочуо као најдаровитији бесједник. Одатле је отишао у Санкт Петербург, гдје је завршио духовну академију и упознао са свим ондашњим најугледнијим људима Русије, све до цара и царске породице.

Послије анексије Босне и Херцеговине од Аустроугарске, долазио је у Сарајево, да брани свој народ, па је ту био и затворен. Долазио је и када је почео Први свјетски рат и стигао је до Ниша, желећи да иде са српском војском. Међутим Митрополит Димитрије и краљ Петар Први Карађорђевић су му рекли да се врати и заврши школовање. Вратио се поново у Русију, да би га уочи револуције бољшевичке, по надахнућу Божјем, Свети синод Руске цркве упутио у Америку (гдје је био митрополит Тихон, потоњи исповједник Патријарх први обновљене Руске патријаршије) да буде духовни вођа Срба, који су тамо већ почели масовно да долазе. Тамо је остао и био чак изабран за епископа. Међутим, није прихватио да буде рукоположен за епископа јер је очекивао да то учини Српска црква, што се и догодило 1925 године.

Долазио је и овдје. Посјећивао је и Црну Гору, тада је митрополит био Гаврило Дожић, и стизао до манастира Савине, био је и управник монашке школе у манастиру Раковици код Београда… И онда је изабран за првог нашег епископа у Чикагу.

Све што је имао и добио, уложио је да купи земљу, тамо гдје се сада налази један од најдивнијих духовних центара Православне цркве у Америци. Ту је подигао Цркву Светога Саве у рускоме стилу, гдје се и упокојио 1935. године. Имао је и виђење, док је био у болници, како иде према манастиру и како га дочекује огромна маса народа. Није се то догодило док је био жив, јер онда тамо није било још толико народа. И кад се то догодило? Догодило се ево прије годину дана, када је била његова канонизација. Тада је заиста манастир био сав украшен дивним народом Божијим! Било је преко 20 епископа, велики број свештеника и народа православног, и нашега, и Руса, и Јелина, и Американаца, сабраног око његових светих моштију. Тако да се његова дјетиња жеља остварила. И од малога Ивана родио се велики Мардарије, велики светитељ Цркве Божје, један од најдивнијих украса не само Корнета и Љешанске нахије, него и велике Америке.

Ја кажем и понављам, ми Америку и Американце бомбардујемо свецима, а они нас пројектилима, и отимају нам наше Косово и Метохију. А Свети Мардарије је долазио 1915. да би бранио Косово и Метохију и да би се жртвовао, као што се жртвовао читавог свог живота, за правду Божију, истинску вјеру и за служење Христу Богу. То је чинио и док је био овдје од младости своје, то је чинио и када је био на школовањима у Молдавији, а послије у Санкт Петербуру. То је чинио и када је отишао да проповједа Јеванђеље и Христа Бога у Америци, то је учинио и својом смрћу. То је учинио и посмртним својим прослављањем, које је дошло до тога да га наша Црква и свеукупна Православна црква приброји међу свете Божје људе.

И Свети Мардарије је непрекидно понављао ове ријечи које ми поновисмо:Јеси свет Боже наш и у светима обитаваш и теби славу узносимо Оцу и Сину и Светоме Духу Светоме. Знао је, и према томе се управљао, да је човјек призван да буде свет, као што је свет Отац који је на небесима. Он је по томе живио, по томе се управљао, и на крају Господ га је удостојио светости и светиње. И не само да се он тиме прославио и овдје на земљи и на небесима, него се благодарећи њему прославио и Корнет. Иако Корнет буде запамћен, не само овдје код нас, у Црној Гори, него у свеукупном нашем народу у Европи и у свијету, неће бити запамћен ни по своме богатству, ни по било чему другом, чак ни по знаменитим људима који су се овдје рађали, биће запамћен, и запамћен је Корнет, по Светом Мардарију корнетско-либертвилском. Корнет се благодарећи њему прочуо у свијету и биће све чувенији, што наравно зависи и од Корнећана. Говорили смо прије годину, двије дана, ако Бог да, да се мјесто гдје је његова кућа претвори у цркву. То је оно најзначајније што треба да учине Корнећани, посебно Ускоковићи, да допринесу да се ту подигне црква посвећена Светом Мардарију, а када буде подигнута црква онда ће овдје долазити народ из бијелога свијета, из далеке Русије, из Америке, од свуда, и тако ће свеукупни значај овога мјеста добити у своме значењу. Зависи то сад од Корнећана, а све им је то припремио њихов Корнећанин Свети Мардарије! Надамо се у Бога да ћемо у скорије вријеме подићи црквицу његову тамо гдје је и огњиште са кога га је хранила његова мајка. Тамо, на том мјесту ће бити олтар цркве, да се са тог олтара хранимо хљебом живота – Тијелом Христа Бога нашега.

Ја су Бога надам да ће нас Бог уразумити, а посебно вас Корнећане и Ускоковиће, да ту што скорије подигнемо црквицу Божију, да Корнет постане знаменит и познат у читавом свијету, благодарећи управо њему – изданку овога светога мјеста – великом и дивном светитељу Божијем Светом Мардарију.

Његови молитвама нека би Господ просветио све Корнећане, ма гдје били! И нека би његовим молитвама поред тога храма у коме се он крстио, никао храм њему посвећен у име Господње, да би онда Корнет заиста постао мјесто и сабиралиште многих људи и народа. Дај Боже нека тако буде, молитвама Светога Мардарија и свих светих, Господе Исусе Христе Боже наш помилуј и спаси нас. Амин!”

Весна Девић

https://www.youtube.com/watch?v=kUfzVT9u_X0&feature=emb_logo

(Митрополија црногорско-приморска)