21.12.2020.
Нека је на здравље ово свето сабрање, сабрање цркве Божије, које траје двије хиљаде година. Сабрање око тијела и крви Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа, око кога се сабирају сви земаљски народи до данашњега дана и сабираће се до краја свијета и вијека, јер се сабирају око Бога као љубави, коју нам даје својим тијелом, крвљу својом, који нас руководи и упућује да се сабирамо око њега, његовога имена, вјечнога и непролазнога. Око његове истине, његове мудрости, његовога знања. А и овдје код нас то свето сабрање Цркве Божије, започело је од великога цара Константина, који је часним крстом побиједио своје непријатеље и часним крстом освијетлио исток, запад, сјевер и југ. Онда редом, за вријеме оних хришћана из 4. вијека, па све до 13. вијека хришћани који су остали вјерни Христу Богу, и имену светом. А онда и сабор који је настављен Светим оцем нашим Савом, Хиландарцем, Светогорцем, првим Архиеписком жичким, који је и поставио првог Епископа овдје у Зети древној, у данашњој Црној Гори. И онда редом, тај сабор се наставља кроз вјекове. Ево и данас овај сабор световасилијевски, 350 година он траје, без прекида, и овдје и у манстиру Тврдошу, око његовога светога ћивота. Па ево и ми данас, сабрали се око ћивота његовог, око његових светих моштију. Сабрали смо се, не да оскрнавимо његове мошти, како то кажу безумни, неумни, незналице, они који називају овај чин Божији који траје хиљадама година скрнављењем. А ко су ти? То су они који су следбеници оних који су разорили његов Тврдош, у своје вријеме. Безбожни Агаријани, они који су га протјерали из Тврдоша, па је побјегао овдје у Никшић. Па је овдје у Никшићу имао своје сједиште као Митрополит захумско- херцеговачки. Овдје у Никшићу, у манастиру Светога Димитрија, овдје у Попама. Манастир који је од тих и таквих безбожника разорен, а Свети Василије, протјеран одавде у пустињу острошку, тамо да се настани и до данас да тамо остане.  (За опширније кликните на наслов)   

И они који су и тада покушавали да униште његове мошти, који су му отимали оно његово имање манастирско, ни они се нисуусудили да отимају и храмове Божије до ових савремених безумника. Они хоће храмове Светог Василија да отму за себе. Зато ћемо овдје и прочитати поздраве и благослове Светога Партријарха Светога града Јерусалима Теофила III, онога Патријарха који је освештао цркву Светог Јована у Бару. Послао је благослов овоме сабрању, и нашој Цркви овдашњој српској православној. Послао је благослов од Светога гроба Христовог. Јер је овај Свети Василије цјеливао гроб Христов, зато Свети Партријарх поздравља, а поздрављају и други, овдје ћемо то и прочитати и Благослове Партријарха цариградског Вартоломеја и поздраве Светог Синода Руске православне цркве, оне Цркве која је утврдила ову епископију, и ову Цркву, наручито од времена укидања Пећке партријаршије, рукополажући мирополите, почевши од Светог Петра Другог Тајновидца, све до Митрополита Митрофана Бана. И добро је да чујемо њихово схватање, тог синода из Москве. А чућемо и од римскога Епископа Папе, његову поруку нашем Патријарху, нашој Цркви, и његову поруку ови властодршцима, који данас имају своје идеје и своје идеологије о овом Светом ћивоту и о овим Светињама Божијим. Чућемо и благослове светог Митрополита Онуфрија, овострадалоног од сличних прогонитеља који сада хоће да отму светиње. Добили смо и поруку са Свете Горе од оца и архимадрита манастира Хиландара Методија. И на крају, биће порука и свима нама, сабранима и браћи у Црној Гори, и порука онима који би да раде оно што ни Турци нијесу радили, па порука њима који хоће да отму те светиње. За кога, коме да их дају: својим сектама, или са тим храмовима да ураде оно што су урадили, ових последњих 30 година, са свим богатством Црне Горе. Имате данас једну групу богаташа титоиста, све су опљачкали у овој Црној Гори, још само треба и храмове да опљачкају. Кажу да их је више, али није снага у множини, него у Господу. То се знало од памтивијека, то свједочи и овај свети ћивот, и овај Свети отац Василије.“

Друга бесједа након читања писама подршке сабору:

„Преносимо такође благослове Његове Светости нашег Партријарха Иринеја, наследника Партријарха Пајсија Јањевца, који је рукоположио Светога Василија, и који је такође мученички пострадао. Поздраљамо и нашу браћу од Милешеве, која су заустављена наредбом. А и Милешева је припадала Светом Василију. Исто тако и из Херцеговине, из манстира Тврдоша, кренули су овдје и заустављени су на граници, није им дозвољено да дођу овдје да цјеливају ћивот Светог Василија, и да буду на овом сабору. Не може то, да се мржњом ствара будућност Црне Горе. И ево овдје тражим, и молим пред свима вама да се обнови манастир Попе, Светога Димитрија овдје у Никшићу, овдје у Оногошту, ту се налазе остаци тога манастира и сада молимо и Владу Црне Горе и молимо, и не тражимо паре од њих, само да нам дају дозволу да ту светињу разорену обновимо, да нам не кажу да ми то без њихове дозволе тражимо. Ја се надам да ће ово све чути власти, ове наше ријечи, јер ако су глас народа да услише њихове ријечи. Наравно, да поздравим и овдје браћу римокатолике, и браћу муслимане који су дошли овдје као и увијек, ево 350 година. А Свети Василије не прави разлике, он око себе окупља све, и на Христвов начин дарује свима оно што траже искреним срцем и душом. Зато и њих и све поздраљамо, и оне чак који блате, нека би Бог и њима дао разума, да буду прави истински државници Црне Горе, наследици краља Црне Горе Николе Петровића, наследници Владике Петра I, Петра II, Владике Данила и тако даље, наследници оних древних господара Црнојевића. И да ће пратити стопе истинских владара, а не да ће градити њу на лењинизму и стаљинизму и на оном дијелу безбожног титоизма. Свака част титоизму као антифашистичком покрету, али нема части братоубиственом колу које је покренуто 1941. године, и не може се на том братоубилачком, духу градити будућност овога народа, а ни једног земаљског народа. Зато, нека Бог благослови све вас, све који су данас присутни овдје, и оне који нису стигли, и оне који су били спријечени, а и оне који су то спријечили. Нека им Свети Василије врати разум и памет. Бог да благослови и захвалност нашем Владици Јоаникију, свештенству и монаштву ове епархије, у све вјекове вјекова. Амин.“

(Митрополија црногорско-приморска)