СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА

БРОЈНИ ВЈЕРНИЦИ НА ХРАМОВСКOJ СЛАВИ ЦРКВЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У ДОБРОТИ

БРОЈНИ ВЈЕРНИЦИ НА ХРАМОВСКOJ СЛАВИ ЦРКВЕ СВЕТОГ ВАСИЛИЈА У ДОБРОТИ

12.05.2019.
„Благо онима који не видјеше, а вјероваше, а то смо сви ми који вјерујемо у Васкрсење”, поручио је данас поводом Светог Василија Острошког, храмовске славе цркве у Доброти, архијерејски намјесник бококотoрски, парох которски, протојереј ставрофор Момчило Кривокапић.

Истакавши да је Свети Василије Острошки кренуо истим оним путем којим су кренуле Жене Мироноснице, отац Момчило Кривокапић са свештенством, у цркви Светог Василија Острошког у Доброти  служио je Свету литргију на којој су се традиционално причестили бројни вјерници, пристигли и поред саобраћајних рестрикција на цијелој територији општине Котор током цијелог дана због одржавања међународног спортског догађаја.

“Све недјеље послије Васкрса имају свој дубоки смисао и значење. Жене Миросноснице су биле оне које су прве видјеле васкрслог Господа. Пошто је Пресвета Богородица највише туговала, као мајка наравно, у Цркви стоји увјерење да се Господ прво јавио својој Светој мајци, онда су га видјеле Жене Мироноснице, а оне јавиле другима. Послије су га апостоли видјели. Прошле недјеље смо прославили Недјељу Томину, кад Хростос долази. Пошто није био ту, казали су му “видјели смо Господа”. Он каже “не вјерујем, док не опипам ране његопве нећу вјеровати”. Међутим, те недјеље Господ се појавио и Тома увјерио”, казао је отац Кривокапић.

Он је подсјетио да су Гопода Христа сахрани Јосиф из Ариматеје и Никодим угледни грађани Јериусалаима и тајни ученици Христови.

“Када је дошло стани-пани, апостоли су се разбјежали, а Петар је рекао мало прије тога “ако те се сви одрекну ја те се нећу одрећи”. Па је побјегао и одрекао се Христа. Међутим ова два тајна ученика су сахранила Господа, а Јосиф поклонио своју нову гробницу коју је за себе спремио. То нису као ове наше да се спушта у земљу, него се издубе у стијену и онда се на врата гроба навуче округли камен, велики као жрвањ. Тијело се помаже мирисима и умота у платно и зато се и наредних дана од сахране долазило да се помазује тијело. Зато Мироноснице трећег дана носе Свето миро, да помажу тијело Исусово раном зором и питају се “ко ће нам одвалити камен од гроба”, који је био огроман. Међутим, када су дошле гроб је био отворен, камен одваљен, анђео одвалио камен од гроба и стајао је на тој плочи на којој је био положен Господ и каже: “што тражите живога међу мртвима”? “Не бојте се и радујте се”, прве су ријечи које су биле послије Васкрсења. Дакле, не треба да се бојимо ничега осим Бога, а треба да се радујемо јер је Христoс васкрсао и дао нама прилику да учествујемо у његовој васкршњој радости”, казао је отац Mомчило Кривокапић.

Како је нагласио, Свети Василије Острошки је управо на тој радости Васкрсења градио читав свој живот.

“Он се примакао И оној свјетлости која се појављује сваке Велике суботе на плочи, оној на којој је Господ Христос био положен - на Гробу господњем. Јосиф није био свјестан да када је поклонио гроб да ће тај гроб постати извор живота за све нас, да ће та плоча на којој су положили Господа, а Јосиф то спремао за себе, постати мјесто на коме се сваке године дешава огромно чудо. На Велику суботу, на молитву Патријарха јерусалимског појављује се Благодатни огањ, који у почетку не пали. Имате снимке када људи тим огњем додирују браде, а оне се не запале, и умивају се тим пламеном. Е, тај Свети пламен је обухватио Светог Василија Острошког, прво као херцеговачко чобанче, па искушеника манастира Тврдош, па послије светогорскога хиландарског калуђера, да би послије, када се враћао са Свете Горе, патријарх Пајсије Јањевац у пећини га хиротонисао за епископа херцеговачког”, казао је отац Момчило Кривокапић, подсјетивши да се Свети Василије затим испред зулима турског и латинског склонио у греде острошке, гдје тада није било мананстира као сад.(ЗА ОПШИРНИЈЕ КЛИКНИТЕ НА НАСЛОВ)

Иако скромно, онако какав је Свети Василије био, али који је носио велику љубав, велику радост Васкрсења, то мјесто почиње да бива оно које окупља.

“Седам година након упокојења јавио се у сну јендом калуђеру у манастиру Жупа Никшићка. Гробница је била напољу. Нашли су цијело његово тијело тако да је од тада Манастир острошки мјесто милионских посјета људи који долазе да се поколне, прије свега живом Богу, који преко Светог Василија чини чуда, али и да изразе радост што имамо тако дивнога заштитнинка и дивнога светитеља. Свети Василије је познат у цијелом свијету, а народ се радује, јер нас је Бог благословио. Ми који памтимо она времена комунистичка, када је било много тога забрањено, многи су се људи питали зашто у Црној Гори има толико светиња. Имамо Светог Василија, Светог Пертра Цетињског, Светог Стефана Пиперског, Десну руку Светог Јована Крститеља”, казао је отац Момчило Кривокапић.
Истовремено, додаје, и како нигдје толико зала није било, посебно братоубилаштва, као у Црној Гори.

“Нигдјхе се није дешавало да син убије оца, као што се то десило на Грахову што су назвали нажалост “лијевим скретањима”, по чему то ни случајно није био злочин. То је било тако неко лудо вријеме, али је зато Господ на том мјесту, гдје се велико зло испртило, оставио светитеље који нас чувају. Данас, као што видите, гдје год се окренемо људи иду у Цркву”, казао је отац Момчило Кривокапић додавши да ће данас на литији у Никшићу бити на десетине хиљада људи.

Присјетио се и учестовања у пресвлачењу моштију Светог Василије 1996. Године.

“Тијело је потпуно цијело, а овај појас који се овдје налази, који цјеливамо, је са оне одежде, која је тада скинута и замијењена другом. Све оно што се дешава око Светог Василије је чудесно. Нема потребе да неко прави рекламу Светом Василију. Наше је само да посвједочимо ону радост коју смо доживјели када ми је Патријарх рекао да ћу учествовати. Прво страх, па послије радост кад додирнете мошти Свеца, које су потпуно цијеле, а он топао. Не дочекује вас мртво тијело него топлина, она која доноси радост. Е то је оно што овај свети дан носи”, казао је отац Момчило Кривокапић, додавши да је “Свети Василије свјетило које нам је дано, иако смо грешни, али нам га је Господ дао да идемо за њим и да слиједимо пут којим је Он ишао”.

Данас у 16 је акатист Светом Василију, а у 18 часова вечерње.

У цркви Светог Николе у Котору, иако је недјеља, неће бити богослужења, саопштила је Парохија которска.

Саопштено је такође да Парохија и ове године организује поклоничко путовање у манастир Острог, у недјељу 19. маја.

Карте се могу купити у цркви Светог Николе у Котору.

 

РАСПОРЕД

БОГОСЛУЖЕЊА

КАЛЕНДАР

ЦРКВЕНИ КАЛЕНДАР

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

ПРАТИТЕ НАС