24.06.2020.

Пише: Немања Вујачић

Замислите свијет у коме криминалци слободно шетају улицама, док честити људи чаме у казаматима. Свијет гдје су вартоломејске ноћи са све дизањем возила у зрак свакодневица којој се више не чудимо, док су мирне молитвене шетње извор немира и нестабилности. Гдје су економија, стандард и достојанство просјечног човјека срозани до ништавила и истом том човјеку ускраћују се елементарна људска права.
Замислите земљу гдје се доносе закони орвеловских хвалоспјева о слободи који суштински легализују отимачину.
Замислите свијет у коме се стриктно спроводе све мјере и закони над оним најслабијима и најневинијима, под флоскулом да је закон једнак за све. Гдје су дјеве Христове изједначене са терористима, а свети са окупаторима. Гдје се багерима јуриша на манастирске конаке и гдје су сузе монахиња предмет спрдње.
Замислите државу гдје су неистомишљеници извргнути прогонима, исмијевању, вријеђању, губитку посла (…) само зато што мисле другачије. Земљу у којој се његују све врсте равноправности, гласно велича мултиконфесионалност, а свјесно дискриминишу припадници само једне, најдоминантније религије. Гдје је прекрајање историје забрањено, а историја убијена, рашчеречена и искасапљена. Гдје политичари без елементарних знања о канонима и без страха Божијег оснивају неке своје секте, мјерећи притом свачију вјеру властитим аршинима новца и имовине. Гдје се упорно инсистира на европским вриједностима једнакости и равноправности, док се истовремено перманентно ради на што већем раздору унутар сопственог народа.
Замислите земљу у којој се упорно тврди да нема вируса, али гдје су због опасности од истог тог, „непостојећег“ вируса, забрањене литије. Гдје се умањује значај и суштина окупљеног народа, гдје се свјесно игнорше њихов вапај и бројност. Гдје се, умјесто поносног баштињења свеукупних вриједности православља, оно унижава и оркестрирано вуче по каљугама. Гдје, ако сте православни хришћанин, одмах вас проглашавају за љубитеље других држава, за сачинитеље паклених планова и оптужују да свргавате некога или нешто.
Замислите људе који упорно нишане мету, а пуцају у празно…
Замислите да све ово заиста негдје постоји. Али, здрав разум нам каже да тако нешто ипак није могуће, зар не?
(Митрополија црногорско-приморска)